Rečnik SANU: Još pola veka do slova “Š“

Pre tačno 130 godina akademik Stojan Novaković uputio je Srpskoj kraljevskoj akademiji poslanicu o negovanju srpskog jezika i obrazložio potrebu izdavanja Rečnika književnoga narodnog jezika srpskog uz uputstva kako bi trebalo da se izrađuje. Sticajem okolnosti prvi tom rečnika objavljen je tek 1959. sa potpisom znamenitog Aleksandra Belića u svojstvu glavnog urednika. Novi, 20. tom jednog od najvažnijih i najzahtevnijih projekata naše kulture i nauke izašao je iz štampe, u izdanju SANU i Instituta za srpski jezik SANU.

Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika, poznatog i kao Rečnik SANU, izrađuje se na osnovu primera ispisanih na oko šest miliona listića, koji se uazbučeni nalaze u hiljadama kutija u Institutu za srpski jezik. Objašnjavajući, u razgovoru sa "Novosti" šta je najznačajnije u novom tomu, dr Rada Stijović, naučni savetnik i rukovodilac ovog projekta, ističe:

PROČITAJTE JOŠ: Sa Sremskog fronta Paju terali da služi vojsku

- Dvadeseta knjiga Rečnika SANU donosi oko 11.000 novih reči i izraza na slovo P, i to od reči petogodan do reči pogdegod. U skladu sa koncepcijom rečnika (da obuhvati celokupnu leksiku srpskog jezika zabeleženu tokom protekla dva veka) i u ovaj tom su unete i književne reči i reči iz narodnih govora, kao i žargonizmi, varvarizmi i dr., uz jasnu napomenu šta pripada standardu. Tako pored reči pion stoji napomena da je nepravilno pijon, prema književnom obliku reči petrolej u narodnim govorima postoje: petreulje, petriol, petrolij, petrolim, petrolio, petrolj, petrolje, petruljin. Kod svih reči pored opisa značenja su akcenat i bitni gramatički podaci. S pravom se može reći da je Rečnik svojevrsni normativni priručnik.

Dr Rada Stijović sa knjigama Rečnika SANU / Foto Zoran Jovanović

I u ovom tomu se nalazi opšta, neutralna leksika (petogodišnjak, plakati, pešačiti), stručna (plamenjača, placebo, plesiosaurus), stilski izražajna (podrugljiva kao plačibaba, hipokoristična kao pićence, zastarela kao plajvaz, neuobičajena kao pobogoviti), objašnjava sagovornica i dodaje:

- Nalaze se i reči zabeležene pre više od dva veka i pomalo već zaboravljene (npr. reč plačevan "mučan, težak" kod Dositeja ili pismenica "gramatika" kod Vuka, Vidakovića i dr.), ali i reči sa potvrdama iz 21. veka (npr. pi-si). Zabeleženi su i brojni frazeološki obrti, izrazi i poslovice, od kojih neke dobro znamo, a sa nekima se prvi put susrećemo: "Držati se ko pijan plota", "Od jevtina mesa čorba za plot", "I kumovu plotu valja se pokloniti" itd.

PROČITAJTE JOŠ: Urediće grob Ljube Popovića

* Kada bude završen, po čemu će Rečnik SANU imati istaknuto mesto među rečnicima slovenskih jezika?

- Rečnik SANU će biti najobuhvatniji i najobimniji rečnik te vrste u slovenskom svetu i među najobimnijima u Evropi. Ovih dvadeset tomova sadrži oko 230.000 reči, a biće ih najmanje još toliko, moguće i oko 500.000. Rusi imaju Rečnik savremenog ruskog književnog jezika sa 120.000 reči, češki rečnik ima 250.000, poljski 135.000, bugarski u dosad objavljenih 15 tomova 120.000 reči. Među većim rečnicima neslovenskih jezika su Rečnik litvanskog jezika (500.000 reči), holandskog (430.000), nemačkog (350.000), Oksfordski rečnik engleskog jezika (300.000).

Način leksikografske obrade je visokog kvaliteta. Odavno se u svetu govori o "beogradskoj leksikografskoj školi", koju su zasnovali znameniti lingvisti Belić, Stevanović, Irena Grickat, Mitar Pešikan. Današnji leksikografi su njihovi odlični učenici i učenici njihovih učenika.

* Šta sve ulazi u korpus Rečnika?

- Rečnik nastaje, pre svega, na osnovu građe ispisane na milionima listića. Na tim listićima su primeri iz pisanih izvora u protekla dva veka - od Dositeja, Vuka, Sterije, Njegoša preko Zmaja, Branka Radičevića, Matavulja, zatim Isidore Sekulić, Rakića, Skerlića, dalje Andrića, Crnjanskog do Pekića, Tišme, Ćosića, Pavića, Albaharija, Dragoslava Mihailovića, Gorana Petrovića, Radovana Belog Markovića i dr. Nastojimo da Rečnik ne izgubi na aktuelnosti, pa smo u 20. tom uneli dvadeset savremenih pisaca. Naravno, nisu uvrštena samo književna ostvarenja već i knjige iz nauke, publicistike, udžbenici. U Rečnik ulaze i reči iz drugih rečnika, leksikona i priručnika, kao i iz časopisa i dnevnih novina. I najzad, veoma važan izvor jesu zbirke reči skupljane širom štokavskog narečja - od Knina, Banije, Slavonije, Baranje, preko BiH do Srbije i Crne Gore. I tu smo upotpunili građu sa dva nova dijalekatska rečnika i zbirkom reči iz valjevskog kraja.

* Prvi tom je izašao 1959, može li se pretpostaviti kada će se pojaviti i poslednji?

- Sa ovakvim načinom rada za ne manje od 50 godina.

* Postoji li način da se ubrza rad na ovom velikom projektu? Kakva su svetska iskustva u ovom pogledu?

- Tempo izrade Rečnika SANU veoma je sličan tempu izrade rečnika ovoga tipa u evropskim jezicima, koji su izrađeni na tradicionalan način, bez informatičke podrške. Postoji način da se ubrza rad. To je, pre svega, digitalizacija svih rečničkih resursa - samog Rečnika, rečničke građe na listićima i biblioteke sa knjigama iz kojih je ekscerpirana građa za Rečnik.

Na ovaj način bi se ne samo ubrzala izrada Rečnika već bi se omogućilo njegovo stalno osavremenjivanje - za ovih šezdesetak godina nastao je veliki broj novih pojmova i termina, koji se ne mogu uneti u papirnu verziju, a u digitalnu mogu (u Rečniku nisu zabeležene reči poput antibiogram, bilbord, bioenergija, veb, vaučer). Na ovaj način bi se Rečnik učinio i dostupnim celom svetu, a interesovanje za njega je veoma veliko. Kada iz sveta dođu u Institut, prvo nas pitaju imamo li Rečnik u elektronskom izdanju.

* Pre dve godine otpočeta je priprema za digitalizovanu verziju Rečnika. Dokle se stiglo u tom poslu?

- Uz pomoć spoljnih saradnika uradili smo dosta. Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković" poklonila nam je ocerovane tomove Rečnika, a saradnici na Rečniku uradili su zasad prvu korekturu. Stručnjaci za računarsku lingvistiku Društva za jezičke resurse i tehnologije JeRTeH iz Beograda u saradnji sa leksikografima iz Instituta za srpski jezik otpočeli su 2017. godine rad na digitalizaciji Rečnika. Zasad su kreirane procedure za analizu digitalizovanog teksta, koje su primenjene na prvom i devetnaestom tomu, a u kojima su segmentirani rečnički članci i informacione celine u okviru rečničkog članka. Mogli smo mnogo više (tačnije mogli smo u potpunosti da završimo digitalnu verziju Rečnika), ali nam objektivne okolnosti, pre svega materijalne, nisu dozvolile.

PROČITAJTE JOŠ: "Paljba" iz Akademije

* Pre dve godine počela je i digitalizacija rečničke građe...

- Na to sam veoma ponosna. Sopstvenim, više nego skromnim, sredstvima i dobrovoljnim radom uradili smo mnogo. Mora se reći da nam je prošle godine u tome pripomoglo Ministarstvo kulture, a Univerzitetska biblioteka nam i ovde priskače u pomoć. Prvo se krenulo sa skeniranjem listića i dosad ih je skenirano oko četiri miliona. Informatički tim sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu osmislio je softversko rešenje za anotaciju listića, čime je omogućena njihova pretraživost i projekcija budućih tomova. Dosad je anotirano preko 1.100.000 listića. Njihova digitalizacija je veoma važna i zato što su izuzetno trošni listići zbog starosti (mnogi i 150 godina) i svakodnevne upotrebe skloni propadanju. A oni su i sami po sebi izuzetna dragocenost. Mnogi podaci na njima, prikupljani na terenu, zapisani su samo tu i nigde više.

Biblioteka Instituta za srpski jezik SANU

ZNAMENITI SARADNICI

* NA dosadašnjim tomovima saradnici su bili neki od naših najistaknutijih kulturnih pregalaca i lingvista...

- Ta imena pokazuju sa koliko se ozbiljnosti pristupilio izradi Rečnika. Građu na terenu beležili su Jovan Jovanović Zmaj, Vladimir Ćorović, Sima Lozanić, Novak Radonić i mnogi drugi. Među onima koji su podvlačili reči u knjigama i ispisivali ih na kartice bili su: Milan Rešetar, Stojan Novaković, Jovan Skerlić, Radoje Domanović, Jaša Prodanović, Isidora Sekulić. Na Rečniku je radio i Milan Vujaklija, autor čuvenog Rečnika stranih reči i izraza.

RODNA RAVNOPRAVNOST U 19. VEKU

Veoma je zanimljivo da su Srbi odavno znali za jezik rodne ravnopravnosti, samo što ga nisu tako nazivali...

- Nisu nasilno gradili "žensku" imenicu za svaku "mušku", ali kada se ukazala potreba za njom, i te kako su znali da je skuju. Tako u ovoj knjizi Rečnika nalazimo pisarku i pisaricu za žensku osobu pisara (prva potvrđena primerom iz 1836, druga iz 1891), pisalju i pisalicu za žensku osobu koja piše (obe potvrđene krajem 19. veka), zatim plagijatorku (iz 1879), poveriteljku (iz 1883), plivačicu (iz 1899), plastilicu (iz 1902), pa plevačicu, povrtarku, pijačarku, piljaricu, pekarku, pletilju, planinarku itd.