Moć carstva prirode

JEDAN je od prvih fotografa u svetu koji je dobio sertifikat za poštovanje rigoroznih muzeoloških arhivskih standarda (Epson Digigraphie), u Međunarodnom muzeju fotografije u Barseloni "arhivirao" je tri rada, imao je i čast da u Parizu održi prezentaciju na dodeli nagrade za životno delo čuvenom Žaku Kustou - a ovih dana otvorio je izložbu pod nazivom "Milan Živković, fotograf u carstvu Prirode" u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu. Upravo tu, na Kalemegdanu, Živković je počeo svoju uspešnu karijeru. Zato je rešio da muzeju pokloni izuzetno vrednu zbirku fotografija prirode Srbije, nastalu tokom poslednje tri decenije!

- Lepom igrom slučajnosti, tokom studija biologije snimio sam nešto čudno ispod mikroskopa. Profesorka koja je to videla preporučila me je i odvela u Prirodnjački muzej - priča o svojim počecima Milan Živković. - Tamo sam proveo osamnaest godina, a potom sam se posvetio drugim poslovima. Sve više sam se bavio fotografijom, neko vreme vodio i jednu galeriju, a potom više od deset godina uređivao časopis "Refoto".

U međuvremenu, dobio je više od dve stotine priznanja za rad a, kako kaže, nije samo priroda bila u njegovom fokusu. Ipak, nikada nije prestao da fotografiše životinje:

- Biljke nisu bile predmet mog interesovanja. Jer, dvojica dragih kolega iz Prirodnjačkog muzeja (Boris Ivančević i Marjan Miketić) svih ovih godina bave se botanikom. Zajedno smo i napravili multimedijalnu prezentaciju u Parizu. Imam želju da uradimo i jednu novu izložbu, na moderan način.

Vredan sertifikat koji je dobio, objašnjava Živković, potvrda je trajnosti fotografija: dugovečnost obezbeđuje specifičnost materijala i vrhunski kvalitet štampe.

- Ponosim se fotografijama koje kad stavite u čuveni "gugl srč", nemaju parnjaka. Ništa slično ne postoji u internet svetu. Snimio sam na desetine hiljada najrazličitijih životinja. Najzanimljiviji su mi insekti, ne zato što su sami po sebi interesantni, već što plene svojom brojnošću. Svuda su oko nas! Naravno, poenta je doći do što ređih vrsta.

Tokom ove izložbe (otvorene do septembra) biće održana promocija i Živkovićeve monografije Terra Recognita (sa više od 200 fotografija), koju takođe poklanja Prirodnjačkom muzeju. Planira da istim povodom održi i stručnu radionicu za publiku, a posebno za kustose i konzervatore drugih muzeja, na kojoj će prikazati tehnologiju digigrafije:

- Ove fotografije imaju naučnu vrednost. Ipak, posebna poenta je u njihovoj trajnosti. Po najnovijim ispitivanjima, procenjena dugovečnost radova nastalih u toj tehnologiji je 400 godina - ističe Živković, koji je pre tri meseca bio i član svetskog žirija "Vikimedije" za izbor najbolje fotografije.

Pokloni

Izložbu "Banat" koja je bila uvod u istoimenu monografiju, Živković je pre dve godine poklonio Muzeju Vojvodine, izložbu "Tamo neki ljudi" Narodnom muzeju u Leskovcu, a izložbu "Drugi san" (ženski aktovi) darovao je Muzeju primenjenih umetnosti u Beogradu.

UŠAO U "BREM"

Naš sagovornik osoben je po svojoj makro-fotografiji. Poznato je da insistira na snimanju isključivo živih i slobodnih životinja, pa je na taj način postao jedan od vodećih fotografa u toj oblasti kod nas. Njegovi radovi ušli su i među korice slavnog "Brema".

SLIKE

Mravlji lav nakon preobražaja u odraslog insekta

Torzo pauka krstaša koji čeka plen u svojoj mreži

Milan Živković