Svi uspesi ali i razočaranja srpskog filma

JEDAN od događaja nedavno završenog Festa bila je i promocija knjige "Kritički vodič kroz srpski film 2000/2017" autora Đorđa Bajića, Zorana Jankovića i Ivana Velisavljevića, koja bi po svemu mogla da se svrsta u kapitalna izdanja Filmskog centra Srbije.

Na gotovo pet stotina strana, i uz obilje postera i fotografija, ovaj jedinstveni mozaik sadrži kritičke tekstove (224) o svim srpskim dugometražnim igranim filmovima prikazanim u redovnoj bioskopskoj distribuciji ili na festivalima u periodu od gotovo dve decenije, kao i dva teksta o dva dugometražna animirana filma. Pored toga što film kao medij i vid umetnosti jeste, kako je istakao direktor FCS Boban Jevtić, ova knjiga predstavlja i dokument vremena u kome je on nastajao.

Pročitajte još: I svetske zvezde u srpskom filmu o NATO zločinima

"Srbija je u ovom kratkom periodu 21. veka prolazila kroz komplikovane procese i promene koje su neminovno uticale na naše društvo i menjala ga, a film je u mnogome obeležio i odražavao te promene. Ovaj pregled novomilenijumske produkcije na jednom mestu sakupio je sve velike uspehe i još veća razočaranja srpskog filma, i pre svega bi trebalo da nam ukaže na to šta zapravo jeste, ili bar čemu teži srpski film u ovom veku", zapisao je Jevtić.

Naši najrelevantniji kritičari mlađe generacije specijalizovani upravo za srpski film, Đorđe Bajić, Zoran Janković i Ivan Velisavljević, ističu da je cilj "Kritičkog vodiča" da stvori trajni osvrt na domaći filmski fundus iz ovog perioda, i to na način koji u sebi sjedinjuje pet tendencija od ključne važnosti za jedno ovakvo izdanje: filmofiliju, preglednost, iskrenu brigu za srpski film i njegovu skoriju baštinu, ozbiljnost i analitičnost u osnovnom tonu, i konciznost svojstvenu današnjem vremenu. Ideja da se napravi knjiga namenjena stručnoj kulturnoj i filmskoj javnosti, ali istovremeno zanimljiva i filmofilima, prema rečima Velisavljevića nastala je još 2013, ali je pravi rad započeo pre dve godine, kada je u "igru" ušao FCS kao izdavač. Najteži deo posla, kako ističe, predstavljalo je dostizanje kriterijuma koje su postavili u kritičkom pristupu - da filmovi budu opisani sažeto i precizno, naročito u pogledu poetike i stila, da vrednosni sudovi budu argumentovani, da se zadrži filmološka strogost, a da stil pisanja ipak bude pristupačan i široj publici.

Pročitajte još: Naš film u Montrealu

Tako u "Kritičkom vodiču" možemo da saznamo i zanimljive detalje da su, primera radi, u periodu od 2000. do 2017. najviše filmova snimili reditelji Ljubiša Samardžić, Zdravko Šotra, Saša Radojević i Dejan Zečević, ili da su, kako kažu autori knjige, neki mladi, daroviti reditelji poput Maje Miloš, Mine Đukić..., ostali uskraćeni da naprave svoj drugi film, dok su neki dobili i više nego što su zaslužili.

NAGRADE I GLEDANOST U BIOSKOPIMA

UREDNIK izdanja je Miroljub Stojanović, koji se postarao i za obiman indeks i rečnik manje poznatih termina, a pored tehničkih detalja i faktografije, svaki tekst u knjizi sadrži i sinopsis, kritičarski osvrt, i obilje drugih podataka (o recepciji filma u zemlji i inostranstvu, nagradama, gledanosti u bioskopima, izvode iz kritika drugih kritičara...). Postere i fotografije sakupila je i pripremila Maja Medić, a grafički dizajn i prelom knjige potpisuje Borut Vild.

TAJNA DOSLUHA SA PUBLIKOM

RECENZENT "Kritičkog vodiča" je Nenad Polimac, jedan od najcenjenijih filmskih kritičara u regionu, koji je u pogovoru za knjigu "dešifrovao" u čemu je "tajna dosluha srpskog filma sa lokalnom publikom, kakve nema u slovenačkom, a ni u hrvatskom filmu".

"Razlog srpskog bioskopskog buma s početka milenijuma nije dostatno tražiti samo u političkim okolnostima devedesetih. Srpska kinematografija u bivšoj Jugoslaviji prva se otela socrealističkim kanonima koji su promovisali film kao kulturnu i društvenu vrednost..."