Bal za Dejanov jubilej

PRVAK Opere Narodnog pozorišta u Beogradu tenor Dejan Maksimović proslaviće dve decenije umetničkog rada ulogom Rikarda u Verdijevoj operi "Bal pod maskama", koju će večeras pevati prvi put (na Velikoj sceni od 19 časova).

- Za ovo vreme prošao sam veliki put, od Rosinijevog Almavive do Verdijevog Rikarda, više od 20 velikih, različitih uloga, što je, kada se osvrnem, velika stvar - sumira Maksimović prvih dvadeset godina karijere. - To je i bila moja želja na početku karijere i ono čemu sam se nadao. Uložio sam veliki trud i rad da do toga i dođe, i time se najviše ponosim.

PROČITAJTE JOŠ: Reditelj Lazar Bodroža: Prava ljubav će opstati

Razloga za ponos ovaj tenor svakako ima jer, kako kaže, i pored toga što je morao da se dokazuje idući dužim i težim putem - sada, kada "podvuče crtu", shvata da je pevao gotovo sve.

- Od kolorature Rosinija, preko Mocartovih uloga, do ozbiljnijeg, lirsko-spinto repertoara. Naravno, priroda pevača dosta utiče na izbor repertoara, ali su u mom slučaju i repertoarska politika Narodnog pozorišta i nedostatak tenora koji bi pevali Rosinijev repertoar uticali na uloge koje sam dobijao. Trebalo je da prođe previše vremena pa da ljudi u meni vide potencijal za drugačiji, prvo lirski, pa onda i spinto repertoar. Morao sam da se borim sa vetrenjačama, da dokažem da to mogu. Uloga Lenskog mi je otvorila vrata lirskog faha. Kao suprotnost tome, Nemorino iz "Ljubavnog napitka" uvek daje osećaj svežine interpretaciji. Faust, Verter i Hofman su obogatili moj muzički ukus specifičnim senzibilitetom, koji do tada nisam dobro poznavao.

Maksimović izdvaja i uloge Rodolfa i Kavaradosija, jer misli da je Pučini u "Boemima" i "Toski" tenoru omogućio da glasom iskaže najdublja ljudska osećanja, te da su to, i pored izuzetno visokih zahteva koji su stavljeni pred izvođača, neke od najlepših stranica u istoriji muzike. Takođe, "Pepeljuga" Jagoša Markovića za Dejana ima posebno mesto u karijeri:

PROČITAJTE JOŠ: Skulpture Svetomira Arsića Basare na Kosančiću

- Tokom četiri godine izvođenja i više desetina predstava, bilo je zadovoljstvo i čast pevati pred uvek punim gledalištem Narodnog pozorišta, pa čak i za vreme bombardovanja, kada sam na predstave dolazio biciklom, znajući da ću i sebi i publici makar nakratko moći da skrenem pažnju na neke lepe stvari. Poseban stres je svakako predstavljala činjenica da za ulogu Ramira nije bilo alternacije, tako da nisam imao "pravo" da se slučajno razbolim.

MESTO POD SUNCEM

ČINI mi se da je trenutno mladim pevačima mnogo teže da pronađu svoje mesto pod suncem nego kada sam počinjao ja, koji sam prvu veliku ulogu Almavive dobio na drugoj godini studija - priča sagovornik. - Stoga se iskreno nadam da će na najbolji način iskoristiti priliku koja im se bude pružila, baš kao i ja.