Dobre priče menjaju svet

IME novog, 114. nobelovca za književnost Kazua Išigura (1954), koje je u četvrtak u direktnom prenosu pročitala Sara Danijus, sekretar Švedske akademije, možda je iznenadilo kladioničare, kod kojih nije važio za favorita. No sigurno je da je izbor ovog britanskog pisca japanskog porekla (prvog među tri nobelovca iz Japana koji ne piše na maternjem jeziku) oduševljeno pozdravila milionska čitalačka publika, kod koje je ovaj pripovedač davno stekao kultni status.

Romane "ogromne emotivne snage, koji otkrivaju bezdan ispod našeg iluzornog osećaja povezanosti sa svetom", kako su delo Kazua Išigura opisali članovi uglednog žirija Švedske akademije, odavno su upoznali i zavoleli i naši knjigoljupci.

Pročitajte još: 3D BIOMOLEKULI: Nobelova nagrada za hemiju trojici naučnika

- Bio sam usred pisanja imejlova, kada sam počeo da dobijam telefonske pozive. U ovom vremenu lažnih vesti, pomislio sam da je neka greška. Nisam mogao da verujem da je već prošlo godinu dana od kada je nagradu dobio Bob Dilan. Bilo mi je drago zato što je on jedan od mojih velikih heroja. Fantastično je što posle njega primam "Nobela". Zapravo, počeo sam da verujem da sam je zaista dobio, tek kada su me pozvali sa Bi-Bi-Sija - rekao je laureat.

Za Išigura nagrada je ogromna čast, jer mu potvrđuje da ide stopama najvećih pisaca:

- Švedska akademija uspela je da se zaštiti od uticaja politike. Smatram da oni zastupaju nešto pristojno u ovom svetu. U vremenu koje je nesigurno, kada ljudi sumnjaju u prave vrednosti, Nobelova nagrada predstavlja nešto pozitivno. Uspela je da zadrži svoj kredibilitet snage dobra - zaključio je dobitnik.

Pročitajte još: “PROZOR U UNIVERZUM”: Gravitacionim talasima do Nobelove nagrade za fiziku

Autor osam dela ovenčanih brojnim priznanjima, prevedenih na više od 40 jezika, nosilac Ordena viteza Britanske imperije, Išiguro je književnu karijeru počeo 1981. godine pišući priče, da bi prvi roman "Bledi obrisi brda" objavio 1982. godine. Prve njegove knjige pripovedale su o rodnom mu Nagasakiju i životu u tom gradu nekoliko godina nakon Drugog svetskog rata - ali samo prve.

- Išiguro je sasvim jedinstvena pojava u svetskoj književnosti, rođeni Japanac koji se u mladosti odselio u Englesku i koji je, poput Nabokova, samo prve knjige napisao na maternjem jeziku, da bi potom pišući na engleskom dospeo u sam vrh - navodi Aleksandar Šurbatović, urednik izdavačke kuće "Dereta", koja objavljuje prevode Išigurovih romana na srpski jezik. - Ovaj pisac slovi za jednog od najvećih živih stilista, čije je svako delo ispisano potpuno drugačijim, osobenim rukopisom: od "Ostataka dana" u stilu Henrija Džejmsa i Idit Vorton, do hita "Zakopani džin" koji baštini tolkinovski stil i tradiciju epske fantastike. Takođe, samo su mu te prve "japanske" knjige, među kojima i remek-delo, roman "Slikar prolaznog sveta", vezane za tradiciju rodne zemlje, dok se ostale kreću u zapanjujuće širokom tematskom i žanrovskom rasponu, od klasičnih drama ili ljubavnih priča do naučne i epske fantastike...

Kao petogodišnjak, Išiguro se preselio s roditeljima u Englesku, gde i danas živi sa suprugom Lornom Mekdagl i ćerkom Naomi, i nije se vraćao u rodni Japan punih dvadeset devet godina. Diplomirao je i magistrirao na Univerzitetu Kent 1980.

Njegov najpoznatiji roman "Ostaci dana" osvojio je Bukerovu nagradu 1989. godine, dok su roman "Nikada me ne ostavljaj" (2005) književni kritičari časopisa "Tajm" uvrstili među 100 najboljih romana na engleskom jeziku svih vremena. Oba romana dostupna su i našem čitalaštvu, budući da su Išigura ovdašnji izdavači "otkrili" još davne 1991, kada je SKZ objavila roman "Slikar prolaznog sveta". "Dereta" je, pored reizdanja ovog dela, do sada objavilo i romane "Ostaci dana", "Zakopani džin", rade na prevodu zbirke priča "Nokturna" i pripremaju novo izdanje romana "Ne daj mi nikada da odem", koji je 2010. izašao kod "Platoa".

- Iako je kao pisac uspeo da zadobije ogromnu pažnju najšire publike, Išiguro je istovremeno uspeo da sačuva visoko umetničko dostojanstvo onoga o čemu govori - kaže za "Novosti" dr Zoran Paunović, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. - On je godinama jedan od najčitanijih engleskih pisaca i istovremeno jedan od najcenjenijih. Već prvim romanima, osamdesetih godina, pokazao je izuzetan talenat, i stao rame uz rame sa onim piscima koji poreklom nisu Britanci. Radnja njegovih romana odigrava se u raznim sredinama, u Engleskoj, Japanu, Kini, i oni uvek nose obeležja tih kultura. On se uvek bavi temom suočavanja pojedinca sa raznim preprekama u društvu, ali on tu prastaru temu daje na nov i neponovljiv način.

Išigurovo pripovedanje blisko je realističkom modelu, gotovo arhaično, ali duboko univerzalno i može se meriti kako sa klasicima poput Dikensa tako i sa savremenim piscima, smatra Paunović i objašnjava:

- Pisanje romana za njega je pre svega pisanje dobre priče, pa tek onda svega drugog. A tog drugog ima u izobilju, i tanane osećajnosti i izuzetne sposobnosti da se u velikim tragedijama ipak pronađe tračak svetlosti.

Prihvaćen praktično od prve knjige, Išiguro nikada nije žurio da po svaku cenu ponudi čitaocima nešto novo, već je temeljno radio na svakom delu, praveći pauze od po nekoliko godina, pa i deceniju.

- Neretko imam "spremnu" i temu, i priču, čak i emocije koje ih prate, ali mi nedostaje onaj poslednji, neophodni delić slagalice - otkrio je nobelovac o svom literarnom pristupu. - Napisao sam sve te knjige o borbi pojedinaca sa njihovim ličnim sećanjima, o nesposobnosti ljudi da procene kada da se od svoje prošlosti sakriju, a kada da se suoče sa njom. Ali ono o čemu zaista želim da pišem jeste borba na širem, društvenom planu. Istorija većine zemalja, kada je proučite, nudi velike teme koje su skrivene, pokopane.

Ceremonija dodele Nobelove nagrade, čija je novčana vrednost milion dolara, održava se tradicionalno u Stokholmu 10. decembra, na dan kada je umro osnivač ovog prestižnog priznanja.

GOTOVO S DILANOM

SASVIM zasluženo! Njegova dela su divna i melanholična. Omiljena njegova knjiga mi je "Ne daj mi nikada da odem" - bila je prva reakcija slavne spisateljice Džojs Kerol Outs. Išiguru je čestitao i Salman Ruždi, rečima:

- Sve čestitke mom starom prijatelju Išu, čija dela volim i poštujem od kako sam prvi put pročitao "Blede obrise brda". Pritom, on svira gitaru i piše pesme! Gotovo je s Dilanom!