Slavni pisac Peter Handke otvorio Prosefest u Novom Sadu

OVO je moja poslednja nagrada u Srbiji i poslednji zvanični nastup u vašoj zemlji !

Ovom neočekivanom rečenicom, koju je izgovorio novinarima večeras u foajeu Srpskog narodnog pozorišta, neposredno pošto je na sceni najstarijeg srpskog tetara otvorio 11.Prosefest i iz ruku ministra kulture Vladana Vukosavljevića primio nagradu „Milovan Vidaković“, Handke je u prvi mah izazvao nevericu.

Ali ne zadugo. Odani prijatelj koji je Srbe od nezasluženog satanizovanja devedesetih branio žestokim esejem „Pravda za Srbiju“, a zbog bombardovanja naše zemlje 1999. u znak protesta, vratio čuvenu Bihnerovu nagradu, uz osmeh nam je odmah objasnio da smo ga već sa puno priznanja počastili te da mu ona puno znače:

- Dobio sam, čini mi se, sve srpske književne nagrade :Disovu i nagradu „Momo Kapor“ za roman „Moravska noć“, Račansku povelju, izabrali ste me za inostranog člana SANU,a večeras sam dobio i književno priznanje koje nosi ime prvog srpskog romanopisca.- nabrojao je Handke i dodao da se ne brinemo – i ubuduće će dolaziti da se sretne sa prijateljima u Srbiji i Republici Srpskoj.

Koliko su mu važni ti prijatelji ,kao i svaka njihoova reč, pokazao je Handke na samoj svečanosti.Upijao je svaku reč sa scene SNP-a. U pozdravnom govoru, Bojan Panaotović, direktor Kulturnog centra Novog Sada koji je iznedrio ugledni Prosefest, nagrađen je gromkim aplauzom publike kada je ,obraćajući se velikom piscu naglasio da se „ni rečima, ni delima,ni nagradama u potpunosti ne može iskazati zahvalnost i dug koji Srbija ima prema Handkeu“.

- Kada je našem narodu bilo najteže i kada je čitav jedan svetski hor jednu stranu u ratu proglasio zlikovačkom,pojavio se jedan čovek koji je svetu rekao da je istina znatno složenija i da je u Jugoslaviji građanski rat u kojem nema nevinih, a taj čovek bio je Peter Handke – rekao je Panaotović.

Na to vreme podsetio je i ministar kulture u Vladi Srbije Vukosavljević rekavši da mu je čast da uruči nagradu najvećem živom piscu velikog nemačkog jezika.

- Sa nama je čovek koji osim književnog talenta poseduje i osećaj za vrlinu – kazao je ministar.- Krajem 20.veka civilizacija je zastavu vrline bacila u prašinu,a prvi koji se sagao ,podigao i visoko ponovo izdigao tu zastavu vrline bio je upravor Handke koga danas u celom svetu cene i kritika i čitalačka publika.Cenimo ga kao pisca i mi u Srbiji, ali cenimo i njegov osećaj za vrlinu.

Pošto se primivši nagradu dugo klanjao publici, laureat je uz pomoć svog prijatelja i prevodioca svojih dela, Žarka Radakovića,poručoio da je odustao od besede u želji da Novosađanima i Prosefestu priredi svetsku premijeru dela dokumentarnog filma snimljenog tokom jednog ranijeg boravka u Srbiji.

Nemačka rediteljka Korina Belc, snimila je Handkea negde u okolini Čačka dok je Disovu pesmu „Možda spava“ prevodio na nemački jezik.Handke čiji originalni rukopisi se vrednuju milionima evra, svojeručno je olovkom napisao prevod pet strofa Disove pesme i darovao je čačanskoj biblioteci.

Film o nastanku prevoda pesme poklon je Novom Sadu u kojem zvanično boravi prvi put. Nezvanično bio je u ovom kraju samo on zna u koliko navrata jer ,ispostavilo se, da već dobro poznaje Frušku goru i Sremske Karlovce.Ljudi i predeli su njegova nepresušna inspiracija.

Rano jutros domaćine iz Prosefesta iznenadio je porukom da se ne brinu, da je već na Iriškom vencu u šetnji i da će na vreme doći u SNP na uručenje nagrade. A, boraviće u Novom Sadu do kraja festivala, do 21.aprila.

MISLI I NA DECU

NOVČANI deo nagrade „Milovan Vidaković“ Handke je odlučio da dodeli deci bez roditeljskog staranja koja žive pod okriljem Dečjeg sela u Sremskoj Kamenici.