Ana Tomović: Brehtov put do ljudskosti

ŠTA sve može "mali" čovek u velikoj, zajedničkoj nevolji - od rata, društvenih previranja do elementarne nepogode - česta je tema u istoriji književnosti, kao i (bar periodično) medijskih natpisa... "Majka Hrabrost i njena deca", najpoznatije delo Bertolta Brehta, postalo je metafora za svaku požrtvovanu borbu pojedinca, od nastanka komada do savremenih dana. Sticaj okolnosti, hteo je da upravo u atmosferi naših nedavnih nevolja i herojskih podviga mnogih "malih" ljudi - ovo delo postane nov naslov na repertoaru Narodnog pozorišta. U režiji Ane Tomović i izvođenju velikog dramskog ansambla, "Majku Hrabrost" gledaćemo u nedelju na Velikoj sceni nacionalnog teatra.

Brehtovo delo napisano je u prevečerje Drugog svetskog rata (1939) i svrstava se u najveće antiratne komade 20. veka. Rat je zlo koje opominje i, nažalost, nikad ne "zastareva". Kakvu je vezu na početku novog stoleća, s Brehtom i njegovom "Hrabrošću" našla rediteljka Ana Tomović?

- Kada sam prvi put pročitala komad nisam ga shvatila. Dosta dugo sam tražila neku ličnu vezu s glavnom junakinjom, pitala se kakva je ta žena, pokušavala da otkrijem dodirne tačke sa sobom i svojim vremenom - objašnjava na početku razgovora Ana Tomović.

- Nisam odmah mogla da prodrem u srž dela, istovremeno me plašilo i bilo izazov. Onda mi se otvorilo, ali ne kroz ženske likove i principe već one ljudske. Kroz suprotstavljene principe Majke Hrabrost i njene ćerke Katrin: oba su legitimna, životna, potpuno utemeljena i ispravna. Na jednoj strani je žilava, nesalomljiva, lukava i prilagodljiva ljudska priroda, čija je osnovna nit da preživi u svim uslovima i okolnostima, sa vitalnom potrebom da joj glava ostane nad vodom. Preživljavanje po svaku cenu nosi i amoralnost, na koju su mnogi ljudi bili prisiljeni tokom istorije.

* A na drugoj strani?

- S druge strane je lik koji je, zapravo, kao i prethodni - konstrukcija. Jer, reč je o ekstremnim likovima koji nisu ljudi već "služe" priči. Katrin je izuzetno emotivno ljudsko biće koje teži za ispunjenjem i ljubavlju, zabranjenom u ratnim okolnostima. Ugušena joj je prirodna potreba. Katrin je duša ovog komada, u njoj sam se pronašla. Njen princip je princip humanosti, ona žrtvuje sopstveni život da bi spasila grad. Ne može, ali i neće, da pređe preko leševa. Želi da da svoj doprinos da se pokolj i smrt spreče. To je i ono najhumanije u Brehtu, posebno izraženo kroz njegovu pesmu "Onima koji će doći posle nas"...

* U ljudskoj prirodi uvek se bore ta dva principa, ponekad upravo okolnosti uslove koji će od njih da nadvlada?

- Oba su legitimna i oba su u nama. Ovde su samo okolnosti ekstremne, do maksimuma zaoštrene. Breht se bavi ratom, rat je glavni junak ovog komada. Neumoljiv, sve satire i uništava pred sobom. Povod je bio tridesetogodišnji rat u kojem je 70 odsto stanovništva tadašnje Evrope bilo izbrisano. Brehtova poenta je da rat nije prirodna nepogoda, njega stvaraju ljudi i njihovi interesi. Mali čovek je marioneta, ali i snaga koja mora i može da ga spreči. Istina, nijedan rat nije sprečen, mada ostaje nada da ne mora tako uvek i da bude.

* Nedavno se nismo našli u ratnim, ali jesmo u vanredno teškim okolnostima prirodne nepogode?

- Jedan čovek protiv vodene stihije ne može ništa, ipak, njih hiljade mogu... Majka Hrabrost je sama, ogradila se od ostatka sveta, želi da spasi sebe i svoju decu. Pokazuje slepilo i okrutnost za ostatak društva. Njen način preživljavanja je ratno profiterstvo, ali to je i način da se rat preživi. Postavlja se pitanje zašto je ona takva kakva jeste, da li postupa iz strasti ili nužde? I opet se potvrđuje da ona jedna ne može ništa, ali hiljadu ljudi mogu... Solidarnost, humanost, saosećanje s drugim - najbitnije su ljudske osobine. Ne možemo preživeti u egoizmu. Izolovanost donosi patnju, a povezanost snagu da nešto učinimo zajedno. Društvo nije samo skup, prosta zajednica. Za Brehta je glavna reč - promena. Verovao je da možemo da stvorimo bolje društvo od onog u kojem živimo, da nas ekonomske okolnosti stavljaju u potčinjen položaj. Za njega je rat trgovina, samo drugim sredstvima. I donosi profit samo onima koji ga vode. Ostali su topovsko đule...

* Ovaj antiratni komad nudi mnoge "mirnodopske" pouke?

- Majka Hrabrost misli da može da opstane sama, ali je ranjiva kao svako drugo ljudsko biće. To su otrežnjujuće stvari. Brehtov svet, kad se u njega uđe na pravi način, izaziva mnoge pokretačke emocije. Pisac se bavi velikim društvenim problemima, socijalnim sukobima, ustrojstvom sveta, a ne pojedinačnim sudbinama. Ništa nije bogom dano.

* I sve je promenljivo?

- I Breht u pesmi "Onima koji će doći posle nas" govori o nemoći, borbi da se nešto dosegne i ostvari. Ali, i ukazuje da svest može da se menja, da evoluira, da dođemo do ljudskosti u svetu u kome živimo. Ona prolazi kroz stalne promene i jedini je spas od slepila u kojem nas društvo uvek drži. Kroz naše nedavne događaje pokazalo se da se stvari nekad pokreću iz otpora, straha, bunta, besa, očaja. Pokazalo se da to pokretanje može doći i iz vrha države, ako joj je u interesu da se nacija na pravi način usmeri. Da možemo da iskoračimo iz grabeži, sitnointeresnih sfera. Da mogu i s vrha da dolaze signali o moralu i solidarnosti, što je veoma važno za uspostavljanje sistema vrednosti. U vreme ratova na prostoru bivše Jugoslavije bila sam još dete, ali se sećam gubitka svih uporišta. To je pogubno i za porodicu i za narod. Znači, nešto s vrha nije slalo dobre signale... Nadam se da će ljudi koji su sada na vlasti imati svesti i hrabrosti da uspostave duhovne i moralne vertikale, a mi kao mlada i zdrava nacija možemo da damo još više.

* Kako sačuvati ovu sveopštu želju i napor da se nešto učini za opšte dobro?

- Novac, grabež, plen, interes - uvek nas degradiraju i kao zajednicu i kao pojedince. Breht je veliki jer je veliki humanista. Njegovi likovi su apologete rata, ali iza toga vidimo duboku želju da se čovek ispolji na pravi način. U našim nedavnim nevoljama došla je do izražaja solidarnost i humanost, a mi kao društvo vapimo za takvim osobinama. Vlast treba da to kanališe, da promoviše prave vrednosti. Gladni smo smisla u svojim životima, viših ciljeva i pravih vrednosti. Vapimo za tim, čovek ima potrebu da između dobra i zla bira dobro... Iscrpljena smo nacija, duboko depresivna, a depresija je teška bolest iz koje se nije lako pokrenuti. Ljudi koji se žrtvuju, koji spasavajući druge gube sopstvene živote, postoje u svim vremenima. Čovek je uvek u strahu, ali ga prevazilazi kada vidi smisao onog što čini.