Dobričini koreni duboko u Drenovi

A čovek valjda traje dok traje u drugome, pisao je Dobrica Ćosić. Maja 2014. godine velikan proze u dva veka uplivao je u to trajanje kao Morava. Vrednim kalemarima Velike Drenove, gde su Ćosići jedna od najstarijih porodica, njihov Dobrosav, Dobro, Dobrica, ostaje i veliki i dobar.

Ognjište Ćosićevih predaka nije se ugasilo, iako je brat Radoslav rano postradao, a Dobrica kasnije otišao put slave i priznanja. Mlađi brat Bogosav, sa sinom Acom i potomcima, još čuva drenovačke "korene". Sade ruže, imaju baštu. U poslu su do mraka.
- Bili smo prava braća - svedoči za "Novosti" Bogosav Ćosić (87), rođeni brat slavnog književnika, koji zbog godina i bolesti nije mogao na sahranu.

- Pomagao mi je do smrti. Odmalena. Nema šta nije činio za mene, a ja sam sačuvao čast i poštenje naših. Trebalo je da nam ovih dana dođe, tako smo se dogovorali, da nas vidi i poseti, da razgovaramo...

Niko, kažu, nije umeo da sluša kao on. Otuda je, valjda, školu učio i sa deda Jeftimijem u kafani i uz učitelja, u đačkoj skamiji. Ćosići se prisećaju da je bio jedan od najboljih đaka u mestu. Odlikaš. U školi i u životu.
- I ja sam učio, al, je brat stvarno bio dobar, otišao je na škole, izučio nauke - kaže Bogosav. - Dođe rat, branismo zemlju.

Dobrosav je za pisanje "municiju" imao i kao đak. Iskustvo iz pragmatičnih knjiga obojilo je i junake više no da je pohađao klasične nauke. Prelistavamo sačuvanu školsku svesku iz tridesetih godina prošlog veka. Predmet: botanika, lekcija voćarstvo, Vinodeljsko-voćarska škola "Sveti Trifun" Aleksandrovac Župski. Pored lekcija ispisane rodoljubive misli, prepis nekoliko pesama.

- Moj otac Milan, veliki čika Dobričin prijatelj, sačuvao je tu dragocenu svesku - otkriva za "Novosti" Nenad Radić, viši knjižničar biblioteke u Velikoj Drenovi, odeljenja biblioteke "Jefimija" iz Trstenika. - Zajedno su radili na obnavljanju knjižnice, i 1966. godine, to im je i uspelo.

Ćosić je bio okružen pismenim ljudima, njegovi dedovi su čitali štampu.

- Kada su sagledali koliko je vispren, usmeravali su ga na knjigu - kaže Radić.

- Postoji i nedovoljno istražena priča da je viđen kao lider bogomoljačke omladine Vladike Nikolaja, jer je od prijatnog lokalnog popa Ranka Bičanina redovno uzimao knjige.

Čujemo priču i da je Ćosić poželeo da bude pisac kada je u selu naleteo na čuvenog lekara i književnika Dušana Radića iz Vrnjačke Banje. Pitao je starije šta je to pisac i dopao mu se odgovor. Od tog doba često je postavljao pitanja. Uoči rata, kada se već našao u bukovačkim klupama, mučila ga je socijalna pravda.
Ćosići su knjige zamenili puškom, ali se pisac knjizi vratio trajno. I kada je ušao u politiku i borio se na Jastrepcu, i kada je u miru, kao poslanik, predstavljao srez.
- Ostala je anegdota da je piščev otac Živojin Žika Ćosić, na pitanje sina idealiste šta misli o "novom svetu" posle rata, odgovorio otprilike ovako: "Stara kola, al' prefarbana" i "Ruda ide pozadi" - otkriva nam Nenad Radić. - Ruda, inače, na volovskim kolima treba da vuče napred.
Pravo značenje očevih reči, Dobrica je, čini se, sagledao 1968. godine. Tako bar pričaju u selu, gde se decenijama kasnije, krišom prikradao, da obiđe majku Milku. Nije hteo, kažu, da postradaju njegovi najbliži. I kasnih devedesetih s vlastima nije bio u slozi.

Otuda je zvanično, tek 2006. godine došao u rodno selo. Biblioteka je slavila 40 godina. Zgradica stara skoro 150 godina u kojoj se čuvaju knjige pripadala je familiji Đulaković, odakle je potekla Dobričina supruga Božica.

- Imamo blizu 16.000 vrednih izdanja, a najvrednija je poklonio Dobrica Ćosić - ističu bibliotekari.

- Novčani deo književnih nagrada ulagao je u kupovinu naših knjiga. Kada je pre tri godine prodao kuću, dobili smo oko 1.000 izdanja, među njima 600 knjiga. Većina je sa potpisima autora, poput patrijarha Pavla.

Drenovčani su oduvek slušali i pratili Dobrosava. Kada je počeo da sadi vinograde na Svetoj Gori, i oni su zalivali čokote hilandarskog manastira.

- Ljudi se prepoznaju u njegovoj epopeji, ratnoj, ovaj seljak žuljevitih ruku, burna istorija u teškim pričama, većim pričama i još većim razočaranjima - kaže Saša Rašković, iz Velike Drenove.

Na izlasku iz sela, za koje starosedeoci misle da nije ni trsteničko, ni kruševačko, obnavlja se manastir. Vernici suše oranice od poplava. I narod će, izgleda, bujicu da preživi i na toj zemlji da posadi seme, "jer Bog nas opet sačuva", pisao je Ćosić. "Sačuva nas zbog nečeg. I za nešto".