Bratislav Milanović: Spasonosne reči pobune

U KNjIZI Bratislava Milanovića "Cvrčak u decembru", u izdanju "Prosvete", sakupljene su pesme koje je objavljivao od 1975. godine do danas u svim svojim knjigama. Pesma "Priznanje", jedna od završnih u ovoj knjizi, objavljena je 25. oktobra 1976. godine na naslovnoj strani "Književne reči", i po pesnikovim rečima, izazvala je mali šok. U njoj, u jednom ironičnom lamentu, tzv. lirski subjekt uspostavlja kritički odnos sa njemu aktuelnom stvarnošću u kojoj su etika i humanost u vrlo sumnjivom stanju.

- To je istovremeno bila i inicijalna pesma za moju drugu knjigu "Klatno", u kojoj je poezija, kreativnost sama, u neprestanom kritičkom dijalogu sa svojim vremenom, sa istorijom, ideologijom, utopijom o stvaranju srećnog i pravednog društva, ako treba i silom. Primeri sile u raznim oblicima nisu bili retka pojava. Te teme, zapravo, nikad nisu prestale da me interesuju. Od njih zavisi naš svakodnevni život, pa i svakodnevni život poezije. Bila je to odbrana pojedinca od demagoškog, kolektivističkog, usrećiteljskog pritiska ideologije. Kad god se pojave profesionalni usrećitelji, obavezno neko nastrada... I zato sam u svim svojim knjigama, bez izuzetka, objavljivao i takve pesme. Od njih, probranih, nastala je ova knjiga: "Cvrčak u decembru" - kaže za "Novosti" Milanović.

* Pesme u ovom izboru nisu hronološki poređane?

- Tu su bitne teme, a ne hronologija. I postupak koji pesnik, u suštini, ne može drastično da izmeni, ako je iskren pesnik... U svojoj generaciji ja nisam bio izuzetak. To nepristajanje, pobunu u tada mladoj srpskoj poeziji jedan od najznačajnijih kritičara poezije što je nastajala u osmoj deceniji prošlog veka Miodrag Perišić nazvao je "novim angažmanom"... Sačinio je i antologiju "Ukus osamdesetih" koja je bila zabranjena...

* Pišu li danas srpski pesnici angažovanu i poeziju pobune, koliko se bave životom i dramom egzistencije?

- Svakako, pišu. Sada se mladi pesnici vraćaju tim temama. Velika je šteta što nemaju svoje listove i časopise. Pratim ono što objavljuju na internetu, na društvenim mrežama... Uspostavljaju se ponovo veze sa životom. Vraća se čulnost u poeziju. Ima nade... Pomenuću samo dve najmlađe pesnikinje: Čarnu Popović i Anu Mitrašinović. Prva u pesnički jezik vraća slikovitost i čulnost, druga ima sasvim poseban, oštar dijalog sa neposrednom stvarnošću.

* Pišete i o bombama koje su fijukale nad Beogradom, uništavale kolektivnu memoriju. Uspeva li poezija da se uspešno uhvati u koštac sa epohom i istorijom?

- Pesma "Zvižduk nad Beogradom" je, pored "Triptihona za Aleksinac" jedino što sam napisao o bombardovanju Srbije. Što je najzanimljivije, obe pesme su izuzetno dobro primljene među američkim pesnicima. "Triptihon za Aleksinac" u prevodu Biljane D. Obradović i Džona Gerija je ušao u svetsku antologiju protestne i antiratne poezije i nedavno je objavljena u američkom časopisu "Kaunterpanč" pored pesama Fernanda Pereire iz Venecuele i Džejmsa Skalija iz SAD. Poezija ne može da utiče na istorijska zbivanja, ali može, na svoj način, da ih ima kao temu. Pesma "Zvižduk nad Beogradom" je moj doživljaj tog neljudskog, brutalnog čina, a ne dijalog s istorijom. Ali, poezija se često sukobljavala sa svojim vremenom. Šta je Danteov "Pakao", šta su "Naši dani" Vladislava Petkovića Disa?

* Kako ocenjujete prilike u našoj kulturi?

- Katastrofalne su.

DRŽAVNI PESNICI

* U jednoj od novih pesama bavite se i "državnim pesnicima"? Da li kod nas i književnost zavisi od politike?

- U svim sistemima je bilo pisaca koji su se šunjali oko vlasti ne bi li nešto ušićarili. Ne mogu da kažem da se danas neki pisac okoristio od vlasti. Naša vlast već godinama devastira književni prostor: upropastila je velike izdavačke kuće, otela sve knjižare, uništila autorsku agenciju koja je štitila prava domaćih pisaca i tako im onemogućila da njihova prava budu zaštićena i da kako-tako žive od svoga rada. Ipak, imamo respektabilnu književnost: i poeziju i prozu.