Marko Nikolić: Rano za podvlačenje crte

Novi laureat nagrade za životno delo, koju dodeljuje Udruženje filmskih glumaca, ne krije da je susret sa Nišlijama za njega bio veoma emotivan.

- Neki su objavili kako mi je drhtao glas i ruke - rekao je u utorak u razgovoru s novinarima na Filmskim susretima popularni filmski, ali i pozorišni i televizijski glumac. - Ruke mi nisu drhtale, jer sam držao “Paju” i cveće, ali glas jeste. Niška tvrđava je na svečanom uručenju nagrade bila ispunjena do poslednjeg mesta. Svi su želeli da pozdrave omiljenog umetnika za koga saradnici kažu da je veliki profesionalac.

- Ja sam tako vaspitan - objasnio je Nikolić. - Moja majka je bila glumica i učiteljica i te dve profesije zahtevaju veliku odgovornost i preciznost. To je jednostavno tako. Rođen si takav, ili nisi. A zna se tačno ko kasni na probe i snimanje.

Prisetio se i kako je decembra 1976. godine snimao u selu 22 kilometara od Bjelovara, a u Beogradu igrao u 23 predstave. Film se zvao “Pucanj”, a svakog dana je putovao do Zagreba noćnim vozom posle predstave, a onda se avionom vraćao natrag za Beograd na predstavu.

Tumač brojnih rola na velikom i malom ekranu priznaje da još ne razmišlja o rekapitulaciji i “podvlačenju crte”. Izbegava i da pravi rang-listu omiljenih uloga.

- Nadam se da ću još nešto igrati. Još nisam pronašao onu čarobnu cifru “tri”. Kod glumaca postoji verovanje da te pamte po tri uloge. Napraviš puno dobrih uloga, ali se oni uvek sete te “trojke”. Meni bi to bili Karađorđe i Giga Moravac i moram još nešto treće da se desi. Ne mora da bude ogromno, ali da me pamte.

ĆUTANJE U PREDVEČERJE

- POSEBNA mi je čast što nagrada nosi ime velikog Pavla Vuisića, sa kojim sam igrao u TV filmu “Karađorđeva smrt” - objašnjava Nikolić. - On je bio malo zatvoren čovek. Kada smo završili mučnu scenu ubistva Karađorđa, veče se polako spuštalo i predložio mi je da malo posedimo na pragu kolibe.Tako smo ostali samo nas dvojica, pili rakiju i mezili sir i proju. Posle jedan sat su došla kola da nas odvezu do hotela “Pokajnica”. On mi se zahvalio što smo tako lepo ćutali u ugodno predvečerje.