Kolumne

Zapad da otvori arhive

Момчило Павловић

23. 07. 2020. u 07:45

POSLE nastavka dijaloga Beograda i Prištine uz posredovanje EU i prvog susreta sa premijerom tzv. Kosova Avdulahom Hotijem u Briselu predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su Albanci tražili da se otvore vojne i policijske arhive Srbije, a da je naša strana na to pristala, ali uz uslov da se otvore i arhive OVK.

Zahteve albanske strane treba ozbiljno razmotriti uz obavezan kontrazahtev. Ali ne samo vlasti u Prištini, već takav zahtev treba uputiti i pokroviteljima ovog nastavljenog dijaloga, a neizostavno SAD, Nemačkoj i Francuskoj, potom i ostalim aktivnim sponzorima kreiranja rata na Kosovu i Metohiji i vatrene podrške tzv. Oslobodilačkoj vojsci Kosova, koja niti je bila oslobodilačka, a još manje vojska, niti su terorističke i razbojničke bande zavodile u delovodnike svoja akta, svoje zločine i svoja nedela. Ali oni koji su vojno intervenisali u korist nezavisnosti i otcepljenja Kosova i Metohije od Srbije jesu prikupili ogromnu dokumentaciju.

Ključna dokumenta OVK nisu u Prištini, ni Drenici ili Račku, već u Vašingtonu, Briselu, sedištu NATO, Londonu, Parizu, Berlinu, Rimu, ali i kod suseda koji su takođe bili aktivni pomagači Albancima u borbi protiv Miloševićevog režima, a u stvari protiv Srbije i za otcepljenje Kosova i Metohije kao kazne za našu državu i narod koja je profilisana u ratnoj propagandi kao glavni izazivač ratnih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije i kao okupator. Kakav apsurd - okupator na sopstvenoj zemlji.

Ako zapadnjaci iskreno žele da se problem Kosova i Metohije reši i ako iskreno žele da pomognu i Srbima i Albancima, koji vekovima žive na istim prostorima, i koji su se sukobljavali kad god se neko sa strane umešao, onda bi bilo poželjno da otvore i svoje arhive, posebno arhive bezbednosnih službi i agencija, specijalnih misija, otkriju tokove naoružavanja i novca, promene stava kako je OVK od terorističke organizacije postala strana u sukobu kojoj vatrenu podršku pruža čitav NATO, mrežu saradnika na terenu, direktne dogovore i presretnute razgovore čelnika OVK, izveštaje o ulasku na Kosovo i Metohiju, izveštaje o osvetničkim i nasumičnim napadima na Srbe i druge nealbance civile koji se nisu povukli sa srpskom vojskom i, razume se, o svim zločinima.

Deklasifikovanjem poverljivih i osetljivih dokumenata pomoći će i Srbima i Albancima, ali i svim pregovaračima u Briselu da lakše sagledaju događaje i procese. Tako će se lakše doći do uravnotežene slike o tim događajima, pa i o zločinima. Bez toga će svako pričati svoju priču, a ovaj prostor, kao i drugi delovi, manje ili više, bivše Jugoslavije, biće i ostaće prostori i zemlje nekažnjenih zločina i prećutanih nedela. Neka (pro)govore dokumenta svih aktera u ratnim sukobima. Na osnovu dokumenata svih strana kreirati mišljenja i stavove a ne na osnovu ratne propagande i stvorene realnosti agresijom NATO na Srbiju.