NEĆE MOĆI: Sankcije oslobađaju

ŠTA nove Bajdenove sankcije govore o ovdašnjim "jahačima mržnje" - pitanje je na koje u svojoj kolumni izvršni urednik štampanog izdanja lista "Danas" Aleksandar Roknić pretenduje da odgovori. "

Foto Z. Jovanović

Odlazeći američki predsednik Džozef Bajden proširio je ovlašćenja za sankcionisanje svih onih na Zapadnom Balkanu koji ugrožavaju suverenitet i teritorijalni integritet tih nacija, ugrožavaju posleratne sporazume (Dejtonski i Ohridski) i korupciju koja podriva vladavinu prava", s oduševljenjem piše Roknić.

Hajde da analiziramo ovu rečenicu, šta iz nje proizlazi. Kaže "svih onih" koji ugrožavaju mir i stabilnost na takozvanom Zapadnom Balkanu. Spisak sankcionisanih je po svojoj suštini gotovo istovetan spisku osuđenih pred Haškim tribunalom - sve najviši srpski zvaničnici uz ponekog "začinskog" Hrvata, Bošnjaka i Makedonca. Čisto da ne može da se kaže da je spisak etnički čist. Na spisku su, čisto da vas podsetim, gotovo celokupno rukovodstvo Republike Srpske s Miloradom Dodikom i Željkom Cvijanović na čelu, pa i dva ministra u Vladi Republike Srbije (Aleksandar Vulin i Nenad Popović).

Oni, piše nam Roknić, ugrožavaju suverenitet i teritorijalni integritet "nacija". Pošto nacije ne mogu da imaju "teritorijalni integritet", najverovatnije je urednik lista "Danas" pogrešno preveo termin nation koji se ne odnosi na nacionalnost nego na državu. Ali ovo je vrlo rečito, jer po ovoj logici ispada da pripadnici samo jedne nacije, one srpske, mogu da ugrožavaju nečiji "teritorijalni integritet". Na spisku nema nijednog Albanca koji se zalaže za nezavisnost Kosova i Metohije, koje uostalom i sam Roknić u tekstu navodi kao samostalnu državu "Kosovo".

Sledeći rečit momenat je i što se u Roknićevom tekstu, za razliku od Bajdenove izvršne naredbe, kao posleratni sporazumi pominju samo Dejtonski i Ohridski, ali ne i Rezolucija 1244 kojom je okončana NATO agresija na Srbiju. Problem je što je spisak onih koji ugrožavaju Rezoluciju 1244 podugačak i obrnuto proporcionalan ovom njihovom "haškolikom" - na njemu ima ljudi brojnih vera i nacija, ali slabo ima Srba, a i mnogi od Srba koji bi se na njemu našli rade ili su bliski s listom "Danas". Tu je još jedna podmetačina. Način na koji je pomenut Ohridski sporazum implicira da se radi o onom sporazumu o "putu ka normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije" koji Vučić nije potpisao 2023, a u američkom dokumentu se jasno navodi da se odnosi na sporazum iz 2001. kojim je okončana albanska pobuna u onome što se danas zove Severna Makedonija.

Ali ovo su sve manje-više već opšta mesta u autošovinističkom diskursu prema kojem su Srbi genocidna rulja što samo remeti stabilnost inače miroljubivog Zapadnog Balkana. Opšte mesto je i predstavljanje Džozefa Bajdena kao nekakvog borca protiv mržnje koji će svojim čarobnim sankcijama završiti posao započet bombama i stati na vrat "jahačima mržnje". I to ima smisla jer je Bajden spram Srba koristio najbrutalniji govor mržnje poručujući, na primer, Albancima da "imaju svako pravo na osvetu" Srbima koji su isti kao nacisti i koje treba "okupirati kao što su posle Drugog svetskog rata okupirani Nemačka i Japan". Novo i iznenađujuće je predstavljanje Bajdena kao nekakvog borca protiv korupcije koji će sankcijama iskoreniti i ovu endemsku (zapadno)balkansku pojavu. Ali kako iko može pomisliti da čovek koji je onako bezobrazno pomilovao svog sina za krivična dela koja uključuju i korupciju (u koju je, po svemu sudeći, uključen i sam Džozef) ima altruističku nameru da nas sankcijama oslobodi ovog zla?

Navodi Roknić da nepoverenje u institucije (koje je, valjda, isto endemsko zapadnobalkansko) vodi u korupciju: "Kad nemate vladavinu prava, nemate građane koji veruju svojoj državi, što jeste slučaj u svim zemljama Zapadnog Balkana. Odatle korupcija." Hajde da vidimo kako stoje stvari s poverenjem u državu i njene institucije u Srbiji i Sjedinjenim Državama, koje su, reklo bi se, aršin za "normalan život". Za poređenje ćemo koristiti istraživanje agencije Galup u SAD iz 2024. i nevladine organizacije Beogradski centar za bezbednosnu politiku, za koju se teško može reći da je naklonjena "režimu" iz 2020. (novije istraživanje kod njih nisam našao). Poverenje u predsednika Srbije (potpuno veruje, veruje, donekle veruje) imalo je 54,2 odsto ispitanika, dok mu malo ili uopšte nije verovalo 45,8 odsto ispitanika. U SAD je ovaj odnos 49 prema 50. Poverenja u Skupštinu Srbije imalo je 46,7 odsto, a nije joj verovalo 53,3 procenta. Kada je Kongres SaD u pitanju, odnos poverenja i nepoverenja je 40 prema 60. Sudstvu u Srbiji veruje 64,6 odsto, a u SAD 55 odsto. I tako dalje, i tako dalje, podaci su u svim segmentima slični. Da li to znači da u SAD nema vladavine prava, pa otud korupcija u SAD? Ili je, možda, korupcija u SAD dobra, a u Srbiji loša, kao što je jugoslovenstvo loše u Hrvatskoj, a dobro u Srbiji?

U svakom slučaju ispada da u očima Roknića i njegovih istomišljenika "sankcije oslobađaju" i sve sankcije koje nam dobronamerne Sjedinjene Države uvode za jedini cilj imaju naše dobro i ništa drugo. Tako su i ove protiv NIS-a zapravo blagotvorne - oslobodiće nas zle i jeftine ruske nafte i samim tim i od njenog malignog uticaja, te nas sačuvati i od zagađenja i klimatskih promena i ko zna od čega sve još. A ako (opet) sankcije ne budu dovoljne za oslobađanje, tu su i bombe, ili nož, jer kako peva Marko Perković Tompson - "ljutu travu, na ljutu ranu". A Srbi su mnogo ljuta rana. 

Preporučujemo

Politika

0 105

NEĆE MOĆI: Hrvatski interes danas

29. 12. 2024. u 10:45

Kolumne

0 5

NEĆE MOĆI, Čija su naša deca?

05. 01. 2025. u 08:00

Politika

0 105

NEĆE MOĆI: Hrvatski interes danas

29. 12. 2024. u 10:45

Kolumne

0 3

NEĆE MOĆI: Gde mi živimo

22. 12. 2024. u 07:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije