Kolumne

SREBRENICA SRPSKA GERNIKA: Autorski tekst Milivoja Ivanišević

DECENIJAMA sami sebe saplićemo i potom se mu­čimo kako da izađemo iz situacije u koju smo se zapetlja­li. Tako je i sada.

СРЕБРЕНИЦА СРПСКА ГЕРНИКА: Ауторски текст Миливоја Иванишевић

Foto A. Stanković

Odavno smo u velikoj nevolji u sučeljavanju sa svojim pokojnicima. Kako ih ovekovečiti i kako sprečiti da ih ponovo ne izgubimo u nekom našem već uobičajenom zabo­ravu. To je najkrupnija nacio­nalna nedoumica koja nas zbog slučaja Srebrenice zaista mno­go opterećuje. Recept za izlaz sigurno je da postoji, ali nam nije dostupan. Ili još nije do­šao nadohvat naših shvatanja.

Već je dokazano da pokojnike lako zaboravljamo i dobar deo prošlog veka proveli smo kao hipnotisani i u hipnozi za­boravili na sve što nas je kao narod snašlo, pa čak i u tek minulom veku. Pri kraju po­slednje decenije 20. veka u Sre­brenici su poubijani svi Srbi, bez obzira na pol ili uzrast. To su meštani koji nisu hteli da odu iz grada u kome su rođeni ne samo oni, već i njihovi ro­ditelji i roditelja roditelji. Pobijeni su i svi ratni zaro­bljenici i ljudi pohvatani i dovedeni iz spaljenih okolnih srpskih sela. Na kraju 20. veka u Srebrenici i tom delu Po­drinja nije bilo starosedelaca srpske nacionalnosti i pravo­slavne veroispovesti. Od nekad dominantnog naroda na svojim ognjištima ostalo je još svega devet odsto živih stanovnika u selima pokraj Drine: Crvica, Liješće, Petrića i uslovno Skelani. To su Srbi koji su je­dini mogli da počine genocid.

Ali, možda nije baš o njima reč. Možda je reč o davno po­znatoj i identifikovanoj gru­pi NATO plaćenika koji su za ogromne, a ima dokaza i zlatne, nagrade i garanciju da će biti zaštićeni od Haga, uz asisten­ciju britanskih i francuskih organizatora, izvršili streljanje nekoliko grupa musliman­skih vojnika. U to vreme glavnu reč u BiH vodio je Unprofor, sastavljen u najvećoj meri, a po­negde i jedino, od predstavnika Velike Britanije i Francuske. Zato nije problem i ne čudi što Haški tribunal, pa čak ni muslimanski sud, nikad tu bratiju ne pohapsi i ne osudi. Odgovor je veoma jasan. Tada ne bi bilo ni sadašnjeg genocida, ni pri­krivanja pokolja Srba u gradu. Trebalo je samo da prođe do­voljno vremena i da se ceo teret prebaci na drugu stranu, na tuđi obraz i pleća.

To se i sada, kad u Savetu bezbednosti UN nije pro­šla rezolucija, i dogodilo.

U toj konstelaciji moguće je tumačiti ponašanje srpskih političara, čak i nekadašnjih predsednika država, koji kao čin pokajanja, vence cveća do­nose na groblja srpskih ubica, a ne svojim pokojnicima u Sre­brenici, u kojoj su svi Srbi po­ubijani samo zato što su to što jesu - Srbi. Da li su donosioci cveća bili svesni tog neopro­stivog i grešnog ignorisanja vlastitih žrtava, a time su go­dinama hranili obmanu domaće i svetske javnosti da su Srbi počinili neki mega zločin i traže oproštaj. Srebrenica je po onom što se dogodilo srpska Gernika. I pitanje je do kada ćemo te zablude biti svesni i konačno svoj narod osloboditi višedecenijskog osećaja kri­vice, jer Srbi u Srebrenici nisu za sve vreme rata ubili nijednog muslimana.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
KOLIKO TROFEJA! PA, JA NEMAM TOLIKO GODINA! Kilijan Mbape ostao u neverici kada je ovo saznao o saigraču (VIDEO)

"KOLIKO TROFEJA! PA, JA NEMAM TOLIKO GODINA!" Kilijan Mbape ostao u neverici kada je ovo saznao o saigraču (VIDEO)