NEĆE MOĆI: Šabićev princip i svete krave

Kako su opozicionari zaista umislili da živimo u "zverinjaku", da veruju da je prihvatljiva filozofija iz Orvelove "Životinjske farme" da su neke životinje jednakije od drugih?

Foto Z. Jovanović

ODAVNO već znamo da nisu svi novinari isti. Ne radi se ovde o talentu, stilu, obrazovanju, informisanosti... Mislim na podelu koju među novinarima prave oni koji se deklarativno zalažu za ravnopravnost, odnosno jednakost. Za njih su jedni novinari "profesionalni", "nezavisni", "odgovorni", a drugi su "kancer" (predsednik NUNS Željko Bodrožić) i "okupatori, strana tela, virusi" (direktor vesti na TV Nova Slobodan Georgiev). Podela se ne pravi prema talentu, ili koliko se ko pridržava Kodeksa novinara. U tom smislu manjkavih ljudi ima na "obe novinarske strane". Ova podela se pravi po političkoj liniji.

Sada, međutim, saznajemo da ni studenti nisu svi isti. Opet, podela se ne pravi po uspehu u studijama ili posvećenosti predavanjima, nego prema "vannastavnim aktivnostima". Oni koji posećuju prozapadne proteste, učestvuju u "antirežimskim" blokadama fakulteta i po mišljenje idu u Brisel, budućnost su naše zemlje, ono najbolje što naša zemlja ima, a što samo čeka da je napusti jer ovde vlada zlo. Sa druge strane su oni što više vole Beograd od Brisela ili Novi Sad od Monsa, srpski svet od EU. Ti studenti više nisu naša svetla budućnost, nego naša mračna prošlost. Oni postaju "militantno raspoloženi samoproklamovani studenti", kako ih je, na primer, nazvala Nevena Jevtić, docent na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, specijalizovana za filozofiju savremenog marksizma. Ima među njima, sigurno, i poneka "slina balava", kako je pre desetak godina decu što su se igrala na Limanu nazvao Dinko Gruhonjić, čovek zbog čijih su se javnih izjava ovi "militantno raspoloženi" studenti i okupili.

BAŠ kao i u slučaju novinara kojima se negira pripadništvo profesiji, i ovim studentima se negira pripadništvo akademskoj zajednici. Nisu oni "samoproklamovani" jer drugačije misle samo u očima (nekih) svojih profesora. To su i za "profesionalne" i "nezavisne" novinare, pa voditeljka na jednoj luksemburškoj televiziji mora da se ogradi. "Recimo ovi studenti, ja ne znam ni da li su studenti zaista, ni ko su ni šta su", kaže ona. OVO se "profesionalni" novinari s njene televizije i sestrinskih "nezavisnih" medija, međutim, nisu pitali kada se radilo o nekim drugim "studentskim" protestima i nekim drugim "studentima". Tada se studentski status nije dovodio u pitanje ni kada je dokazano da se o studentima ne radi. Na primer, status "studentskih lidera" Nikole Ristića, ili Ivana Bjelića. Navedimo samo dva naslova - "Student Nikola Ristić: Veče na blokadi proteklo mirno, uz jedan manji incident" ("Danas", 30. 12. 2023), "Student Ivan Bjelić ispred RIK: Ako ne prihvate provere biračkih spiskova, slede šestomesečne blokade" ("Danas" 21. 12. 2023). UPRAVO ova dva naslova nas uvode u priču važniju od toga koji su studenti "pravi", a koji "samoproklamovani" - dvostruke aršine u odnosu na proteste i to iz usta osobe koja je nekoć obavljala veoma važnu državnu funkciju - bivšeg poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića.

Na pitanje da li ovi "samoproklamovani" studenti "imaju prava sada da budu tamo, da blokiraju fakultet, ili to neka institucija može da reši", Šabić odgovara: "Svako ima pravo da demonstrira svoje nezadovoljstvo bilo čime ("), ali ovde nije to u pitanju. Ovde nije bunt zbog lošeg kvaliteta nastave profesora Gruhonjića, ovde je bunt i zahtev da se on izbaci sa fakulteta zbog one izmišljene priče. Ili zbog nacionalnog porekla. U svakom slučaju nedopustivo". Ne pamtim da se principijelni Šabić pobunio onomad kada je Zoran Ćirjaković izbacivan sa fakulteta zbog još "izmišljenije priče", a ne zbog kvaliteta svoje nastave. To mu nije bilo nedopustivo. Ili progon bivšeg dekana Pravnog fakulteta u Novom Sadu Branislava Ristivojevića. (Vidimo sada da ni svi profesori nisu isti.) "Ovde se otvara jedno drugo pitanje, kako to da policija ne interveniše", kaže Šabić dodajući da je poziv uprave Fakulteta policiji da interveniše "eksplicitan". Zaključuje se da bi snage reda trebalo da upadnu i pendrecima isteraju "samoproklamovane" studente. Da li je to bilo u redu i 1998, kada je policija intervenisala na poziv dekana Pravnog fakulteta Olivera Antića i "ispendrečila" protivnike "režima" Slobodana Miloševića?

ŠABIĆ se pita kuda nas to vodi nepostupanje policije: "Sutra će biti blokirane neke druge institucije i policija će reći da ona ne može da interveniše. Ne znam onda čemu policija služi. Dakle, ako neko sprečava rad neke institucije, policija je dužna da interveniše". Bivši ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu u dve Vlade Srbije, znači, smatra da je policija trebalo da rastera i "autentične" studente kada su blokirali ministarstvo koje je nekada vodio, a kojim sada rukovodi Aleksandar Martinović. Da im ne dozvoli opkoljavanje RIK? Da im ne dozvoli fizičke napade na ljude i ispred jedne, i ispred druge institucije? Zašto ga je, onda, zbunilo pojačano prisustvo snaga bezbednosti u RIK dok je upad u tu instituciju zahtevao "student" Nikola Ristić? Da ne pominjemo sad sve one druge nelegalne blokade.

TU je i pitanje ultimatuma. "Autentični" studenti su vazda postavljali ultimatume, ali zašto sada dekan Filozofskog fakulteta u NS Ivana Živančević Sekereš (ona je "eksplicitno" pozvala policiju da interveniše, kako to kaže Šabić) kaže da se ne može razgovarati s nekim ko je postavio ultimatum? Da završimo kako smo i počeli - sa životinjskim metaforama. I ovako smo zveri. Kako to kaže jedan prijatelj, nekad lovac ulovi medveda, a nekad medved ulovi lovca. Ali nisu ni svi medvedi isti, neki su beli, ili makar tako misle o sebi. A neki su i bili svete krave, ali to više, izgleda, nisu

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije