KOMENTAR: Kako Karađorđe izmače borcima protiv nasilja?!

GRUPA javnih ličnosti, "organizovano spontano okupljenih" oko izvesnog "ProGlasa", založila se onako objektivistički za "promenu nepodnošljive društvene zbilje" i sprečavanje da nam se "takva zbilja ponovi". Rečeno je i to da je Srbija "zverinjak od države".

Milorad Vučelić

Pa, evo prilike da se podsetimo šta je bio pravi zverinjak i šta ne bi smelo da nam se stvarno ponovi. A što oličava ova skupina briselske opozicije u koju i ova grupa spada. S pravom se kaže da je reč o pripadnicima starog režima, bez obzira na to koliko je neko neposredno i lično u tom učestvovao. Oni slede svoje uzore i baštine određeno političko nasleđe.

U čemu se ono očitovalo i kako ga lako možemo prepoznati?

Da ne idemo redom i iscrpno, to su krizni štabovi ulične osvetničke jedinice od 2000. godine, koji su pravo sa ulice i iz stranačkih prostorija DOS-a zaposedali uspešne firme i praznili njihove račune. Lideri DOS-a su sa automatskim oružjem uleteli u "Galeniku" i "Geneks". Tu je i upadanje sa mašinkama i pištoljima u Narodnu banku Srbije. Privatizacija se pretvorila u potpunu pljačku. Konobari su preko noći postajali svemoćni stručnjaci za farmaciju i farmaceutske firme. Ni reda, ni zakona.

Glavni urednici medija su dolazili na čelo redakcije, takođe, posle upada naoružanih kriznih štabova. Profesori univerziteta, poput Radeta Veljanovskog, letvama su jurili po zgradi RTS ne bi li koga smašili. Užasavajući su prizori prebijanja direktora RTS Dragoljuba Milanovića.

Vođe naoružanih štabova postajali su odmah potom ministri vojni ili ministri spoljnih poslova. Zasluga im je bila što su zaposeli dva medija glavnog toka. U najmoćniju privatnu televizijsku kuću nekažnjeno su upadali kriminalci zato što im se nije svideo neki prilog o njima. Dugo su se neki od ljudi na vlasti natezali sa njima i izvinjavali im se da bi ih odobrovoljili da odustanu od zaposedanja tog medija.

Akcija Grupa javnih ličnosti na predstavljanju "ProGlasa" , Foto Medija centar

Kidnapovanje ljudi je bila učestala pojava. Oteti biznismeni su se otkupljivali a policiji nije ni padalo na pamet da bilo šta učini i bilo koga uhapsi, a znala je od samog početka i ko su otimičari i koliko im je plaćeno da puste otetog. Pomenimo samo ovom prilikom Miroslava Miškovića i Miliju Babovića. Ubijani su inspektori i generali policije, a da se gotovo punu deceniju nije saznalo ko su počinioci, niti je to mnogo koga interesovalo.

Sprovođena je ulična nasilna lustracija. Za njom sada ponovo čeznu mnogi, a jedan član SANU se i direktno kandiduje za učešće u nekim novim prekim sudovima lustracije. Krizni štabovi su smenili i direktnom i indirektnom silom oterali desetine hiljada(!) rukovodećih kadrova u celoj Srbiji.

A onda je usred Beograda ubijen predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić. Uvedeno je vanredno stanje u Srbiji. Proglašena je operacija "Sablja" u kojoj je uhapšeno po kratkom postupku blizu 13.000 ljudi. Sa jednom rečenicom obrazloženja. To je veći broj od broja onih koji su administrativno kažnjavani i slati na Goli otok u nekadašnjoj Jugoslaviji. Sama Srbija je pod DOS-om potukla jugoslovenski rekord.

Karađorđe

Vrlo mali broj uhapšenih je dobio krivičnu prijavu, a samo dvestotinak slučajeva je završilo sa optužnicom i na sudu. Bilo je to vreme potpunog režimskog nasilja. Pravi pravcati zverinjak. Muk je vladao u Srbiji. Niko nije smeo da pisne od straha. Nikakvi javni radnici, intelektualci, glumci, akademici. Nijedna kulturna ili naučna institucija nije ni pisnula.

Postojala su samo dva ili tri izuzetka. Strah je vladao Srbijom. I sada svi ti isti koji su hapsili u ono vreme i koji su to oćutali ili to odobravali, skupa i zajedno danas optužuju Srbiju da je sistemski nasilna.

Da, u Srbiji ima previše nasilja, ali su za su njega i te kako, nekada i najviše, odgovorni oni koji su ga radeći ili ćuteći podsticali i godinama odobravali a imali su prilike da se protiv njega bore. Bilo bi dobro da nam tako "čistih ruku" kažu kada im je nasilje postalo neprihvatljivo? Od kog datuma? Da li taj datum ima veze samo sa Aleksandrom Vučićem? Kako su preskočili sve što smo pomenuli? Gde su bili tada? Šta predlažu? Vide li neko nasilje nad Srbima na Kosovu? Ili diskriminaciju Srba u Crnoj Gori?

 Napad na Milanovića, Foto printskrin

Čudi nas da, primenjujući svoje kriterijume o Srbima i njihovom nasilju, već nisu optužili Karađorđa kao rodonačelnika nasilja. Turci i dahije su kod njih već odavno nevine žrtve.

Ako su mogli da preskoče prethodno navedeno, kako su onda propustili otpuštanje više od 700 sudija i tužilaca u Srbiji i postavljanje novih i to pravo iz jednog žutog stranačkog kabineta. Kako propustuše bez glasa nezakonito i protivustavno izručenje Hagu, ne samo predsednika Srbije i Jugoslavije, nego i mnogih drugih koje su kao zveri lovili po Srbiji i pre nego što su stvoreni zakonski uslovi za izručenja. To ne beše nasilje i zverinjak. Nego je ovo sada!

Ostavili smo za kraj, a bilo je na početku. Petooktobarski puč i paljenje Narodne skupštine kao i nasilni upad na RTS. Na tim tekovinama i na toj praksi počiva i današnja briselska opozicija, kao i mnogi koji se uz nju nevešto krijući, svrstavaju. Ta, dosovska tradicija iz prve decenije ovog veka je ono što baštini briselska opozicija i ono na šta bi posle njihove pobede trebalo da liči "srpska zbilja".

Preporučujemo

Kolumne

6 54

UČENICIMA I RODITELjIMA JE SVE DOZVOLjENO: Kako je učiteljica bez mrlje u karijeri od 30 godina završila na stubu srama

05. 11. 2023. u 16:03

Kolumne

0 4

(NE)LjUDI

31. 10. 2023. u 08:35

Kolumne

0 14

MONTENEGRO NA UDARU POPISIVAČA ČETNIKA

24. 10. 2023. u 07:22

Kolumne

0 4

BROJANICA

12. 09. 2023. u 12:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije