NEĆE MOĆI: Srbi, klimatske promene i Srebrenica

DA li je moguće da su Srbi toliko pogan narod da je kod njih i globalno zagrevanje čak dvostruko intenzivnije, nego kod drugih naroda i kakve veze s tim ima Srebrenica?

Foto Z. Jovanović

IAKO je Hristos, govoreći o svom drugom dolasku na Zemlju, vrlo jasno rekao da "o tom danu i času niko ne zna, čak ni Anđeli, pa ni Sin, već samo Otac" (Jevanđelje po Mateju 13:32), jako rano se u istoriji hrišćanstva počelo sa proizvoljnim tumačenjima Otkrovenja i pokušajima da se otkrije ono što je Bog odlučio da bude skriveno od čoveka. Tako su Sekst Afrikan, Ipolit Rimski i Irinej Lionski u 2. veku nove ere procenili da će se drugi dolazak Hristov, odnosno smak sveta, desiti 500. godine. Usledili su mnogi koji su sebi dali za pravo da se usprotive Bogu i ljudima "otkriju" ono što treba da bude tajno. To traje sve do danas, i posebno je zastupljeno u raznoraznim sektama. Tako je, na primer, lider i osnivač Društva harmonije, Džordž Rap predvideo smak sveta za 15. septembar 1829, a kada je taj dan prošao, za novi datum je izabrao 7. avgust 1847. Od tada, do danas bilo je tridesetak sličnih predviđanja čiji su datumi prošli, i to su samo ona poznatija. Ovo su neke verske, da ponovim, uglavnom sektaške procene koje se nisu ostvarile, ali su u krugovima tih "verskih zajednica" smatrane dogmom, apsolutnom istinom i tako dalje.

Sektaški mentalitet nije, međutim, rezervisan samo za religijske grupe u pravom smislu te reči, za one koji veruju u nekog i nekakvog boga. Slično stanje uma gde se neke izrečene tvrdnje smatraju aksiomom, dogmom od koje se ne sme odstupiti i čije preispitivanje se smatra jeresi, u modernom rečniku "teorijom zavere" prisutno je i u drugim sferama naših društava. Pored toga, karakteriše ih i potreba za predviđanjima, da ne kažem "otkrovenjima". Jedan od ovakvih fenomena je i gotovo religijska posvećenost teoriji o klimatskim promenama, odnosno globalnom zagrevanju. I tu imamo raznorazna apokaliptična predviđanja koja se baš i ne ostvaruju. Da navedemo samo neka od njih (to je preciznije uradio Aleksandar Pavić u tekstu "Teorije zavere i praksa" za RT Balkan od 19. avgusta 2023): "Svemirski sateliti pokazuju brzi dolazak ledenog doba", "Gardijan", 29. 1. 1974; "Maldivi će biti potpuno pod vodom za 30 godina", AFP, 26. 9. 1988; "Snežne padavine su sada stvar prošlosti- ","Indipendent", 20. 4. 2000; "Arktik će biti bez leda do 2018", AP, 24. 6. 2008. "Još samo 96 meseci je ostalo da se spase svet, princ Čarls", "Indipendent", 9. 7. 2009; "Gordon Braun: Imamo manje od 50 dana da sačuvamo planetu od katastrofe", "Indipendent", 20. 10. 2009; "Francuski ministar spoljnih poslova: imamo 500 dana da bismo izbegli klimatski haos","Vašington egzaminer", 14. 6. 2014.

I tu dolazimo do čoveka koji ima izrazito antireligiozne stavove, ježi se pri pomisli na dogme i neslobodu mišljenja, ali ih u slučaju religije globalnog zagrevanja prihvata bez zadrške, a one koji u to sumnjaju proglašava za priglupe teoretičare zavere, što je u modernom rečniku sinonim za jeretike. Radi se o vanrednom profesoru na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Alekseju Kišjuhasu, inače najboljem mladom naučniku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu (2015) i najhrabrijem novinaru sa posebnim dometima u istraživačkom novinarstvu, prema oceni žirija nagrade "Stanislav Staša Marinković" (2016). Uzrok klimatskih promena, odnosno globalnog zagrevanja je "naše raspojasano sagorevanje fosilnih goriva i prateći efekat staklene bašte, što sa lakoćom shvata i dete u nižim razredima osnovne škole", piše on. Da, to sa lakoćom može da shvati i dete u nižim razredima osnovne škole, ako mu se tako kaže, da to nauči, ako mu se tako kaže i da to prihvati, ako mu se tako kaže, ali ovde je iznenađujuće da se jedan hrabri profesor na Filozofskom (!) fakultetu sa izraženom potrebom za istraživanjem ponaša kao dete iz nižih razreda osnovne škole i to prihvata kao aksiom, smatra da i drugi to treba tako da usvoje, a ne da razmisle svojom glavom i procene vrednost i verodostojnost onoga što im se sa viših nivoa servira, jer su, u suprotnom ne hrabri istraživači, nego šaka bednih teoretičara zavere. Ne, ne želim ovde ni da opovrgavam, niti da potvrđujem teoriju o globalnom zagrevanju, odnosno klimatskim promenama. Za razliku od Kišjuhasa, ne znam o tome dovoljno. Nisam naučnik, a naučnici tvrde i jedno i drugo i ima ih na obema stranama. Nije postignut "konsenzus" kako korporativni mediji glavnog toka žele da nas uvere. Samo me ta opšta potreba za prihvatanjem ove dogme navodi na skepsu. Za razliku od Kišjuhasa, koji poput deteta iz nižih razreda osnovne škole prihvata sve dogme zapadnog establišmenta, ja volim da stvari preispitujem, a preispitivanje je, između ostalog, i majka nauke. Svake nauke. Kišjuhas, međutim, piše: "Međutim, za neke ljude i tipove ličnosti, zvanični odgovori i naučna objašnjenja nisu dovoljni. Pa ove iznenadne i negativne događaje radije tumače kao posledicu tajnog delovanja moćnih i zlih grupa. I vole da smatraju da u pitanju nisu nesrećni slučajevi, prirodni događaji, niti odgovornost zvanično identifikovanih krivaca za atentate i masovna ubistva (Osame bin Ladena ili Lija Harvija Ozvalda, odnosno Milorada Ulemeka ili Ratka Mladića)." Dakle, ovaj slobodnomisleći učenjak smatra da je nedopustivo sumnjati u zvanične verzije napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001, ubistvo Džona Kenedija, Zorana Đinđića i nešto u vezi sa Ratkom Mladićem (pretpostavljam da se radi o sumnji u priču o "genocidu" u Srebrenici, koju ni sam Haški tribunal nije uspeo da potpuno ustanovi, jer se brojke ubijenih razlikuju od slučaja do slučaja).

Nego, tu sad dolazimo do poente ovog, a i Kišjuhasovog teksta - Srbi su toliko zlo da su najgori čak i kada su klimatske promene u pitanju i uvlače ceo svet u svoj pakao, jer "Srbija je trenutno najranjivija zemlja Evrope po pitanju klimatskih promena, i među najsporijim državama u odgovoru na ove izazove, prema indeksu američkog Univerziteta Notr Dam. Ukoliko globalna temperatura poraste u proseku za 1 stepen, u Srbiji će porasti za 2 stepena". Znači, kod nas je dvostruko gore, nego drugde. Ne raste temperatura dvostruko više u Hrvatskoj, u Sloveniji ili Francuskoj, nego u Srbiji. Ovaj Kišjuhasov podatak je prosto laž. Pročešljao sam pomenuti indeks Univerziteta Notr Dam i toga da temperatura u Srbiji raste dvostruko više nego drugde nigde nema. Oni se prosto time nisu ni bavili, nego pripremljenošću jedne države za suočavanje sa zagrevanjem. Postoje podaci NASA koji ukazuju koliko se povećava temperatura u različitim regionima sveta, i tu je cela Evropa dvostruko iznad svetskog proseka, a ne samo Srbija. Najgore je u arktičkom krugu, gde Srba i nema. A ni ovo drugo što Kišjuhas navodi nije tačno. Istina je da Srbija po ovom indeksu pripremljenosti ne stoji baš najbolje, ali nije najgora u Evropi. Ispod su BiH i Albanija. A ni u svetskim razmerama nije tako loša - nalazi se na 76. mestu od 185 država. Kako kaže Kišjuhas, Srbi "kao i povodom genocida u Srebrenici, zaveraško mišljenje pre svega ne prihvata sopstvenu krivicu i odgovornost". Dakle, ljudi, sudbina arktičkog leda zavisi od nas, i što pre prihvatimo "genocid u Srebrenici", nezavisnost Kosova i verovatno još ponešto, to će svetu biti bolje. Bez obzira na to što Amerikanci bez premca dominiraju svetom u ispuštanju štetnih gasova u atmosferu, a vala i u genocidima.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije