MILORAD VUČELIĆ: Spuštasmo se mi na američko uže

U DANE obeležavanja sistematske genocidne akcije "Oluja" znatno je pojačana američka propagandna aktivnost koja treba da ubedi Srbe da su im Amerikanci najveći prijatelji bili i ostali i da nam, uzgred budi rečeno, nikada niko kao oni kroz istoriju nije toliko pomogao.

Milorad Vučelić, Foto D. Milovanović

Naivno bi bilo verovati da je ovde reč o pukoj slučajnosti. Pre će biti da se radi o nečovečnom cinizmu Imperije koja u ovu akciju i Hilove ambasadorske spotove nije mogla da upregne bilo koga sa umetničkim, naučnim i kulturnim ugledom u narodu.

Ali da se po preporuci političke i diplomatske Amerike, ipak, ne osvrćemo u prošlost nego da se optimistički držimo današnjice i sutrašnjice. Spremni smo da na tren izbacimo iz sećanja američkog ambasadora u Zagrebu Pitera Galbrajta koji se u vreme "Oluje" slikao na tenku hrvatskih oružanih snaga.

Odagnamo tu sliku i pomislimo na lepu današnju sliku naših odnosa i ukaže nam se slika crne američke liste na kojoj se nalazi predsednik Republike Srpske Milorad Dodik. Odagnamo slike i zapisnike o pripremi genocidne "Oluje" sa svim pomenutim i nepomenutim Amerima i optimistički se i u dobroj veri okrenemo američko-srpskom prijateljstvu, kada tamo najnovija američka crna lista na kojoj su svi relevantni političari iz RS sa Željkom Cvijanović na čelu.

Ne možemo da zaboravimo portugalskog diplomatu Žozea Kutiljera i njegov mirovni sporazum iz 1992. godine, koji su potpisali Radovan Karadžić, Alija Izetbegović i Mate Boban. Da je ispoštovan taj dogovor rata u BiH ne bi ni bilo. Ali tadašnji američki ambasador u Beogradu Voren Cimerman ga je razvrgao i rat je počeo. Krvavi i dugi rat okončan "Dejtonom".

Dobro, hajde, bilo šta je bilo, suočimo se sa onim što je danas i što će biti sutra u našem velikom prijateljstvu sa Amerikom. Kad pogledamo, vidimo da naši velji prijatelji iz sve snage ruše Dejtonski i Pariski sporazum. Ali ne samo diplomatski, nego podstiču učestale oružane pretnje bošnjačke strane.

No, ne posustajemo u traganju za današnjim i sutrašnjim američkim prijateljstvom. Ovo drugo - bilo pa prošlo. Priznali su nezavisnost Kosova. To je njihova državna politika bila i ostala. Danas vidimo da je našim novim prijateljima stalo da KiM bude potpuno etnički očišćeno od Srba i da upravo na taj način oni podržavaju Kurtija. Po starom principu podrške "Bljesku" i "Oluji".

Diskriminacija, teror, otpor terorisanog i onda etničko čišćenje ili genocid. Tim redom. Imaju ljudi principe!

Ali ne treba odustati. Treba da ih razumemo. Oni su izvršili oružanu agresiju na SR Jugoslaviju, tačnije Srbiju, zbog nezavisnosti Kosova i podrške UČK. Oni, nas Srbe, ipak, vole. I opet ta današnja slika i pogled u zajedničku svetlu budućnost. Kada tamo u Crnoj Gori posle izbora naši prijatelji Ameri zabranjuju Srbima da budu u Vladi!

Višedecenijska diskriminacija je bila u redu, ali ona sada mora da se nastavi. Nismo uveli sankcije Rusiji na samom početku specijalne vojne operacije. Nećemo ni danas kada bi to bilo direktno uključenje u rat.

Prijatelji bi to trebalo da poštuju. Ali ni govora o tome - na crnu listu ide Aleksandar Vulin, šef Bezbednosno-informativne agencije. Ko je sledeći? Što veće i jače prijateljstvo to šira crna američka lista. Kažu mi da je jedan diplomatski američki službenik naseo na provokaciju da "treba uvesti sankcije Vulinu i biciklistima", pa se upitao zašto biciklistima. A reč je bila o parafrazi one jezive priče u Evropi kada su ljudi masovno na stav da treba pobiti sve Jevreje i bicikliste uporno pitali - zašto bicikliste?

Dakle, i pored naše najbolje volje ne nađosmo bolje primere i dublje temelje našeg prijateljstva sa zvaničnom Amerikom. A ovo je bio samo delić našeg dobronamernog traganja. Možda koliko sutra bude mnogo bolje. A do tada i onda treba se držati velikog Njegoša:

"Spuštavah se ja na vaše uže,
Umalo se uže ne pretrže,
Otada smo viši prijatelji,
U glavu mi pamet ućeraste"

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije