Vikend-demonstranti u šinjelu bez Kosova

VERODOSTOJNOST nekog zalaganja ili uverenja se najbolje dokazuje delom ili ispravnim uviđanjem problema i prepoznavanjem njegovih pravih uzroka. Ako to izostane onda se opravdano mogu potražiti pravi ili skriveni motivi nekog delovanja.

Novosti

U javnom životu države po pravilu se radi o vlastoljubivoj politizaciji. Ona često neznanju i nemoći daje legitimaciju i privid zabrinutosti za opšte stanje stvari i njegovo popravljanje. Tako je i sa borbom "protiv nasilja" pod čijim se imenom odvijaju političke vikend-demonstracije u Beogradu. Niko više i ne pominje usvajanjem kog vrednosnog sistema je došlo do tragedije 3. maja i mnogo čega drugog. I ko je upravo najviše radio na nametanju tog sistema vrednosti srpskom društvu. Najviše oni koji su nekritički prihvatali svaku zapadnu novovrednost i nametali je svojom vlašću, medijima i nevladinim organizacijama kao nešto što mora biti opšteprihvaćeno. Bez ikakve alternative. Postali smo njihovom voljom - IN! I sada isti ti, ne samo da ne prihvataju svoj deo odgovornosti za stanje u društvu, nego agresivno napadaju sve one koji su im se opirali, uključiv i Srpsku pravoslavnu crkvu.

Zbog te nametnute evroatlantske matrice možda se danas aktuelni društveni sukobi ne vode oko deklarisanih različitih ili suprotstavljenih vrednosti već samo oko vlasti, premoći i novca. Razlog je svakako u tome što tu istu evroatlantsku matricu dele i oni koji su prozapadna opozicija i popriličan deo postojećeg establišmenta ili poretka.

Što bi se reklo, iz istog su šinjela izašli. U tom šinjelu nema mesta ni za Kosovo, ni za Rusiju, ni za vojnu neutralnost, ni za Republiku Srpsku. Na putu tog vrednosnog zagrljaja malo šta stoji. Izvesno je samo jedan čovek i još nekoliko važnih ljudi na vlasti. O ogromnoj većini Srba ovom prilikom ne govorimo. Ali o tome podrobnije drugom prilikom i opširnije.

Na Kosovu i Metohiji, južnoj pokrajini Srbije, otvoren je i odvija se svakodnevni lov na Srbe. Kosovske albanske specijalne jedinice taj lov obavljaju uz nadzor i zaštitu najviših međunarodnih institucija zaduženih za mir na čelu sa Unmikom i Kforom. U svojevrsnom logoru ograđenom bodljikavom žicom žive Srbi kao većinsko stanovništvo.
Pre jedne decenije tu je po svim važećim međunarodnim sporazumima trebalo da je živa i zdrava i organizovana Zajednica srpskih opština. Umesto toga samo se gomilaju razni evroatlantski posrednici i emisari koji nude neke nove sporazume i okvire, a sve podržavajući svaki tiranski akt protiv srpskog stanovništva. I sve to u ime evroatlantskih vrednosti. Na toj evroatlantskoj matrici uporno se i cinično uspostavljaju nasilne simetrije po kojima su za zločin nad srpskom decom podjednako krivi i naoružani albanski zločinac i nevina i bespomoćna deca.

Na Srbe i njihovu decu se puca ili se oni svakodnevno po nekom proizvoljnom nahođenju muče i hapse, kidnapuju i prebijaju. Pred očima celog sveta brutalno se tuku i ranjavaju deca. Za svakog prebijenog ili ranjenog Srbina Beogradu se ispostavlja novi zahtev i novi briselski poziv na "uzdržanost obe strane"!

Ovakvo nasilje po dosadašnjem toku stvari ne izaziva nikakvu pažnju na protestima "protiv nasilja" koji se već mesec dana odigravaju u srpskoj prestonici i sporadično u još nekim gradovima. Prozapadna opozicija ni u parlamentu nema vremena ni naročite volje za ovu temu. Oni se sa tom temom potpuno razilaze sve sa brojnim zastavama i znamenjima EU i novostvorenim srpskim i separatističkim vojvođanerskim barjacima koji će se vijoriti kada konačno kročimo u "evropsku porodicu" bez Kosova i još koječega kao nepotrebnog bagaža.

I naravno posle sankcija Rusiji. A to će se desiti posle novog Majdana ili neke ružičaste ili nekom drugom bojom obojene revolucije ili puča, ali svakako bez višestranačkih izbora. Takav je bar plan. Zato se protiv Srbije i vodi hibridni rat.
Kada ova prozapadno imenovana opozicija eventualno nešto kaže o nasilju nad Srbima na Kosovu, onda se obično govori da je tu reč o nekom vlastoljubivom dogovoru Kurtija i Vučića. Navodno je tu reč o nekom međusobnom dozivanju, da bi se održali na vlasti. Pa ako je već reč o nekom dozivanju pre će biti da se ovi naši obojeni i te kako dozivaju sa Kurtijem i njegovim naoružanim specijalcima. Kurtijevci i hapse Srbe na Kosovu koji se u Beogradu kriminalizuju. Prethodno ili naknadno. A da se na taj način međunarodna pozicija Srbije i njena dragocena vojna neutralnost i suverenost u odlučivanju narušavaju ne treba ni govoriti.

Vučić se za Kosovo i Srbe koji tamo žive uporno i snažno bori kako se bori, i znano i neznano, a ne ratuje sa NATO, jer je na to, zasada, prinuđena samo Rusija. Mi smo to mnogo ranije probali. Ali ovi obojeni u narandžasto ili ljubičasto neće da vide ni neposredni svakodnevni teror nad Srbima, a kamoli da razmišljaju o statusu KiM i njegovom trajnom nepriznavanju kao nezavisne države. Neće čak ni da pomenu mogućnost jedinstvenog političkog srpskog stava o nasilju nad Srbima na Kosovu koji se zasniva na poštovanju Ustava i da na taj način, sasvim moderno i IN, budu na tragu zagovornika "ustavnog patriotizma".

Dragoceno je razvijati osetljivost na svaku vrstu nasilja pa i onog monstruoznog, prikrivenog, perfidnog i verbalnog i neophodno je boriti se protiv njega. Ali ćutanje i sklanjanje pogleda sa neposrednog stradanja Srba na Kosmetu čini svaku takvu borbu ozbiljno neverodostojnom. Pa tako i mnogo šta drugo što se čini ostaje pod više nego opravdanom sumnjom.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije