NEĆE MOĆI: Pravda za žutu kuću (i Mengelea)

RAZLIČITI aršini ne samo prema zločincima nego i prema žrtvama "objektivnog" i "nezavisnog" medija prelaze granicu dobrog ukusa, ali i razuma

Foto Z. Jovanović

POSLE odbrane ukrajinskih neonacista iz Azova, kada je luksemburškoj televiziji N1 bila potrebna "nezavisna potvrda" da se radi upravo o neonacistima, uprkos ne samo simbolima koje otvoreno koriste nego i istetoviranim kukastim krstovima i sličnim znakovima koji krase tela tih "boraca za slobodu", o čemu sam pisao pre tačno godinu dana, sada traže pravdu za zveri iz "žute kuće". Citiram reči koje je voditeljka jutarnjeg programa na N1 izgovorila 24. marta: "RTS se opredelio da ove godine napravi neki dokumentarnoigrani film o žutoj kući, dakle to je jednostrano. Na koji način mediji učestvuju i dalje u zloupotrebi te teme koja se nikada ne rasvetli do kraja, nikada ne čujemo tu drugu stranu?" Zaista višeslojno i dubokoumno.

Pogledao sam taj užasno teški dokumentarac o zločinu koji se po svojoj monstruoznosti može porediti samo s bestijalnošću naučnog rada doktora Jozefa Mengelea u Aušvicu (za koji bi neki profesionalni novinari mogli reći da ne postoji "nezavisna potvrda" da je bio logor smrti, baš kao ni za nacizam pripadnika Azova). Imao sam problem da zaspim posle toga, iako odavno znam mnoge detalje o tom paklu na zemlji. Između ostalog, za Tanjug sam 2011. radio intervju sa čovekom koji je pred svetsku javnost izneo tu strahotu, švajcarskim političarem i bivšim tužiocem Dikom Martijem.

Dokumentarac, mogu vam reći, sadrži sve relevantne činjenice i "kockice" priče - svedočenja članova porodica žrtava, iskaze svedoka, bivših pripadnika terorističke OVK, Unmiku, podatke iz Martijevog izveštaja Savetu Evrope koji je Parlamentarna skupština te organizacije usvojila u januaru 2011. sa 166 glasova "za", osam "protiv" i devet uzdržanih, svedočenje pripadnika Kfora. Ukratko, film je temeljnije i kvalitetnije urađen od svega što sam do sada video i na N1, i kod njihovog ekskluzivnog partnera iz Atlante Si-En-Ena.

PREMA beskompromisnim standardima novinara N1, međutim, fali "druga strana". Ko bi bio ta "druga strana" koju je RTS trebalo da intervjuiše kako bi njihov dokumentarac bio izbalansiran? Da nije "arapski doktor", kako se o kasapinu govori u filmu, tj. turski hirurg Jusuf Sonmez, "Doktor Vampir" kako ga je "Gardijan" nazvao 2010, koji je optužen za nelegalnu trgovinu organima na Kosovu? To je isto kao i kritikovati bilo koji dokumentarac o Aušvicu zbog toga što ne sadrži i razgovor s Mengeleom. Utoliko pre što je Sonmez u bekstvu otkako ga je Euleks optužio i njim je raspisana Interpolova poternica.

Posle nesuvislog odgovora gosta jutarnjeg programa, inače takođe novinara N1, koji nema potrebe da sad prenosim, usledilo je još jedno pitanje. Opet citiram: "Na nivou čoveka, koliko taj događaj i dan-danas utiče na političko rasuđivanje prosečnog građanina Srbije, na njegove spoljnopolitičke preference, na njegove političke emocije, koliko i dalje nosimo to breme zbog toga što se nismo zapravo suočili sa time što je prethodilo tom NATO bombardovanju?"

DAKLE, prema visokim standardima N1, da bi se ispravno izveštavalo neophodno je: 1) imati priču i zločinca (makar on bio u bekstvu); 2) suočiti se sa onim što je prethodilo zločinu. Za stavku jedan prvo ću se zapitati zašto su onomad onoliko osuđivali "Informer", koji je u priču o serijskom silovatelju uključio i intervju sa "drugom stranom", odnosno samim silovateljem? Tada im je to bilo uvredljivo za žrtve. Druga stvar je pitanje da li su oni ikada u priči o, na primer, Srebrenici imali "drugu stranu"? Pod dva, da li su ikada obeležavajući "genocid" u Srebrenici pozvali svoje gledaoce i u Srbiji, i u BiH da se suoče s onim što je prethodilo tom zločinu? Da li, na primer, svaki put kada svoje reportere pošalju na mezarje u Potočarima kažu da su tome prethodile godine terora nad Srbima u okolnim selima, u Skelanima ili u Kravici?

Ako je potrebno da se suočimo sa "onim što je prethodilo NATO bombardovanju" da bismo razumeli to "bombardovanje" (a ekipi s N1 je očito veoma stalo do toga da mi to "razumemo"), nije li isto to potrebno i za Srebrenicu i zašto nije? A šta je prethodilo nelegalnoj NATO agresiji kojom je prekršen svaki mogući međunarodni zakon? I time se RTS, između ostalog, bavio. Pre ovog dokumentarca snimili su i prikazali i onaj pod nazivom "Devedeset osma" i "Račak", pa su svi gledaoci koji su želeli da se suoče s albanskim terorizmom na Kosovu i Metohiji pre NATO bombi i sa zapadnjačkim lažima kojima su opravdane te NATO bombe mogli to i da učine.

U stvari, vratimo se na onaj "nesuvisli odgovor" drugog učesnika u ovom "intervjuu sa samim sobom", urednika veb-portala N1. Na pitanje o "jednostranosti" srpskih medija kada je NATO agresija, a posebno "žuta kuća" u pitanju, on je odgovorio: "Većina mejnstrim medija, nacionalnih televizija ima isti stav i radi u interesima vladajuće koalicije u Srbiji. Imamo preslikavanje u stavu kao da rade u dogovoru da se formira javno mnjenje po njihovim potrebama." To "formiranje javnog mnjenja", posebno u kontekstu NATO agresije, podsetilo me je na izveštaj američkih diplomata iz 2009. koji je objavio "Vikiliks" o susretu s tadašnjim glavnim urednikom "Politike". U razgovoru s njim "izrazili su nadu da će mediji početi da edukuju javnost o NATO-u". "Debata je započela u oktobru pismima i tekstovima plasiranim sedmično u "Politici", predstavljajući Alijansu u stvarnom svetlu, uz nagoveštaje da je srpsko članstvo moguće u budućnosti", naveli su. Čovek koji je tada započeo ovo "formiranje javnog mnjenja" u "Politici" danas je generalni direktor RTS-a, a palicu ovog "formiranja" je u međuvremenu od njega preuzeo N1. Između ostalih.

Sad bih vam još pisao o tome kako ovi borci protiv "medijskog mraka" traže od "Telekoma" da cenzuriše ruski kanal RT zbog propagande, dok oni prenose "Glas Amerike", "Dojče vele", HRT, ukrajinske kanale, a nemaju Radio-televiziju Republike Srpske. Štaviše, selektivni su i kada su u pitanju američki kanali - imaju prodemokratski Si-En-En, ali nemaju prorepublikanski "Foks njuz" (koji se može gledati na "Telekomu"). To nije jednostrano.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije