NEDELJA PROĐE: Druga Srbija u Prištini

DOK se na sednici Saveta bezbednosti UN u Njujorku vodila rasprava o napetoj situaciji na Kosovu, dok je Srećko Sofronijević, teško ranjen u desantu "kosovske policije" na severni deo Kosovske Mitrovice, još ležao na intenzivnoj nezi, neki Srbi su se divili Prištini i načinu na koji su primljeni u ovom gradu, išavši čak dotle da su Prištinu poredili s Nemačkom.

Privatna arhiva

To su bili predstavnici "druge Srbije" i tako ih nismo nazvali mi, nego su ih tako nazvali njihovi albanski prijatelji i oni sami sebe: "Druga Srbija ne znači biti izdajnik, već su to ljudi koji misle da je moguće komunicirati sa drugima i koji misle drugačije od zvaničnog državnog narativa."

KAKO je jedan od učesnika ovog festivala Veran Matić rekao: "Ne smemo čekati da se elite smiluju da krenu ka procesu uspostavljanja normalizacije i pomirenja, vreme je da se iskoriste svi kapaciteti koji postoje i paralelno uspostavljaju. Festival 'Mirdita' je jedinstvena i retka manifestacija o srpsko-albanskim odnosima, praktično bi bilo malo da je 'Mirdita' i svaki dan za sve što je potrebno ispraviti." U pitanju je "izgradnja mira", kroz kontakte "umetnika, boraca za ljudska prava, mirovnih aktivista i javnih ličnosti sa - "Kosova i Srbije", kako to piše na sajtu ovog festivala. Ali kako je ovoga puta izgledalo to "spajanje"? Kako je to kosovskim Albancima predstavljena srpska kultura sa kojom bi oni trebalo da se pomire, pa da prestanu da napadaju srpske svetinje, ali i obične ljude?

FESTIVAL je započet "erotskim" plesom jednog transvestita iz Srbije, da bi bio nastavljen emitovanjem filma "Zaceli me" Danijele Štajnfeld o tome kako Srbi, eto, nisu silovali samo Albanke dok su imali vlast na Kosovu i Metohiji, nego siluju i po samoj Srbiji. Potom je, drugog dana, uz debatu, predstavljena knjiga "Druga Srbija: Bogdan Bogdanović" Škeljzena Gašija, da bi uveče bio održan Pavana and more pijanistkinja Branke Parlić i Nataše Penezić. Trećeg dana festivala predstavljena je knjiga "Iza sedam logora" Viktora Ivančića (o kojem sam nedavno pisao zbog njegovog teksta "Oklopno pravoslavlje"), Hrvoja Polana i Nemanje Stjepanovića, održana debata na tu temu i na kraju otvorena izložba fotografija Hrvoja Polana. Festival je zatvoren projekcijom filma "Teret" Ognjena Glavonića.

KAKVA je poruka "pomirenja" poslata ovakvim programom? Takva da se treba pomiriti sa Srbima koji poput angažovanog transvestita u Prištini vide Nemačku, a ne vide sav onaj užas koje "moderno kosovsko društvo" nudi Srbima, s onima koji potvrđuju albansku tezu o Srbima kao narodu silovatelja, onima koji "misle drugačije od zvaničnog državnog narativa" pa smatraju da je "Kosovo republika", onima koji predstavljajući srpsku kulturu ne sviraju dela Biničkog, ili Mokranjca, nego Stiva Marlenda ili Gejvina Brajarsa, i na kraju nesrbima koji forsiraju priču o užasu srpskih ratnih zločina kroz priče o nekakvim "koncentracionim logorima", ili Srbima koji snimaju bedne propagandne antisrpske filmove.

NE FORSIRAJU li ti isti ljudi kod nas pomirenje kroz "suočavanje" sa svojom ružnom prošlošću (Veran Matić je na svojoj nekadašnjoj televiziji imao i emisiju pod nazivom "Istina, odgovornost, pomirenje")? Ako je tako, onda "Teret" treba da se prikazuje u Beogradu, a u Prištini recimo film "Vi idite, ja neću", "Enklava", ili još nedovršeni film "Žetva" o čuvenoj "žutoj kući" i srpskom srcu koje je zakucalo u grudima Nemca Johana. Umesto filma o moralnim dilemama jednog Srbina koji prevozi albanske leševe, mogli bi prikazati film o moralnim dilemama jednog Albanca koji na vađenje organa vodi nekog nesrećnog Srbina. Kakvo je to pomirenje koje je zasnovano na hranjenju albanskih stereotipa o Srbima kao koljačima i zločincima koji siluju, drže koncentracione logore i krišom prebacuju leševe civila? Mogli su predstaviti i knjigu češkog pisca Jozefa Urbana "Habermansov mlin" o nestanku troje mladih Čeha na tromeđi Srbije (KiM), Crne Gore i Albanije koji su najverovatnije skončali u nekoj od "žutih kuća".

NE, NIJE to način na koji ovi ljudi vide pomirenje s kosovskim Albancima. Oni ga vide isto onako kako ga vide i s drugim narodima u okruženju - treba kleknuti (kao što je Veran Matić učinio u Vukovaru), ili čučnuti (kao što je to sad učinio u Prištini). Samo Srbin koji to sve prihvata je dobar, odnosno "drugi Srbin". Da stvar bude još gora, kada je u Vukovaru klečao, Matić se predstavljao kao "specijalni izaslanik predsednika Srbije Aleksandra Vučića", a sada kada čuči predstavlja se kao "predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara" koju je 2013. formirala Vlada Srbije - znači kao državni zvaničnik. Isti taj "državni zvaničnik", na svom "blogu" gordog naziva "Javni servis", Kosovo i Metohiju svrstava u "region". Zaista se kao drugosrbijanac "ne drži zvaničnog državnog narativa".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije