HISTERIČNO DIVLJENJE TITU I JOVANKI: Zašto nacionalne institucije slave tragično nasleđe Brozovih?

Igor Mirović

01. 10. 2021. u 09:24

Duh samonegacije i samouništenja ogromna je prepreka opstanku našeg naroda u decenijama koje dolaze

ХИСТЕРИЧНО ДИВЉЕЊЕ ТИТУ И ЈОВАНКИ: Зашто националне институције славе трагично наслеђе Брозових?

Foto R. Hadžić

SA čuđenjem i nevericom posmatram aktuelno, gotovo histerično, divljenje Josipu Brozu Titu i njegovoj supruzi Jovanki Broz, koje provode srpske nacionalne institucije i tišinu na javnoj sceni koja vlada tim povodom. Goli interes, kao brana svakoj ideološkoj ravni i raspravi, razbokorio se do te mere da smo, kao društvo, prestali da korenito i sistematično analiziramo uzroke naših nedaća, već živimo samo za sledeći dan ili narednu nagradu.

Nažalost, i politiku je u dobroj meri zahvatio takav korovski i nesistematski pristup, i to među većinom njenih aktera. Čast izuzecima. Nacionalna Radio-televizija, jedan od povoda za ovaj tekst, emituje seriju o Jovanki Broz. Njen suprug, komunistički diktator, koji je 1945. godine bez izbora prigrabio vlast, činio je sve, planski i osmišljeno, i to na osnovu uputstava Kominterne i programa Komunističke partije Jugoslavije, da srpski narod duhovno, materijalno i u smislu vekovne teritorijalne zastupljenosti, uvede u proces tihog nestajanja od koga se ni do danas nismo oporavili. Program KPJ usvojen u Drezdenu od 6. do 12. novembra 1928. veoma je precizno provođen od strane Josipa Broza Tita i nakon njegovog dolaska na čelo partije 1937. Odgovornost za provođenje tog programa on deli sa svojim saradnicima uključujući i Jovanku Broz. Ona, jednostavno ne zaslužuje seriju osim one u kojoj bi se oslikala prava istina i objasnio Program.

Pišem o Programu koji je predviđao stvaranje Velike Albanije, makedonske i crnogorske nacije i autokefalnih crkava, otimanje kapitala i imovine od privatnih vlasnika i teritorijalnu organizaciju SFRJ na štetu srpskih nacionalnih interesa. Provođenje pomenutog programa zahtevalo je masovne likvidacije političkih i klasnih protivnika i neprijatelja, organizovana ubistva emigranata, postojanje Golog otoka i drugih logora za neistomišljenike i brojna druga nedela o kojima još postoje živi svedoci.

Veličanju kulta Brozovih - pridružili su se i Muzej Jugoslavije i Galerija Matice srpske izložbama u nedostatku drugih tema i motiva. A ima ih kada je o stvarnim heroinama reč - Milunka Savić, Milica Tomić, Mileva Marić - div-junakinje kojima se dičio čitav svet. Ovo veoma jasno doprinosi potpunoj slici našeg pristupanja neistini, samoobmani najvišeg ranga. Želim da naglasim da heroje Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije oduvek poštujem i iskazujem im divljenje u svakoj prilici. Ali njihova žrtva tokom rata usmerila se, kada je srpski narod u pitanju, u masovan zločin protiv civila nakon rata, u napade na crkvu i njenu imovinu, u zabrane i represiju svih vrsta - jednom rečju u diktaturu i totalitarizam. Jarinje i Brnjak, to je tragična linija iz vremena Brozovih. Crkveni raskoli isto tako. Zašto onda da slavimo njihovo nasleđe? Zašto ne ostavimo na miru separatiste na KiM i ne priznamo pravo Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi da preuzme ili, bolje reći, otme silom kanonsko tkivo rasađeno po Crnoj Gori još od 13. veka. Zašto privatizujemo društvena preduzeća? Zašto vraćamo imovinu naslednicima? Otvaraju se i druga, još bolnija pitanja.

Osim licemernog i neznalačkog preživljavanja na javnoj sceni, u nacionalnim ustanovama i u društvenoj zbilji uopšte takozvani intelektualci su, lišavajući sebe prava da istražuju istinu i činjenice posejali jako seme podaništva i idolopoklonstva koje tinja i razgoreva se u obrazovanju, kulturi, medijima. Otuda i ne čude mržnja, zavist i otpor na javnoj sceni svemu što ima predznak nacionalnog preporoda. Koreni su duboki, ali i najupečatljivije se ocrtavaju u uzdizanju onih koji su nam najviše zla i naneli. Duh samonegacije i samouništenja ogromna je prepreka opstanku našeg naroda u decenijama koje dolaze. Tišina koja vlada oko teme, kojom se poput ove, otkrivaju uzroci našeg stradanja, nije nam saveznik, niti će to biti u budućnosti. Jedinu nadu vidim u mladim ljudima kojima je danas sve dostupno i koji mogu ispravno oceniti svaku našu grešku i greške naših predaka. Jedino njihovo svetlo može nam ukazati na put u budućnosti.

Zapratite Nportal na Fejsbuk stranici

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.

15. 12. 2024. u 13:55

Komentari (1)

OTVORENA NOVA FILIJALA ADRIATIC BANKE U KOMPLEKSU SKYLINE