ZA SAMO TRI DANA OTKRILI SMO ČAK 923 PIJANA VOZAČA: Slaviša Lakićević, načelnik Uprave saobraćajne policije MUP Srbije

OVOG meseca imamo vrlo nepovoljno stanje bezbednosti saobraćaja. U udesima su poginule 43 osobe, što je za 15 ljudi više nego prošle godine.

Foto D. Milovanović

Čak dva dana (13. i 24. novembar) smo imali sa po pet smrtno nastradalih, a tri dana (8, 14. i 21. novembar) sa po troje poginulih. Apelujem na sve učesnike u saobraćaju, posebno pešake, kojih je u 25 dana ovog meseca poginulo 10, da ne dozvole da neodgovornim ponašanjem u saobraćaju postanu deo crne statistike.

Ovo, prvi put za javnost, u intervjuu za "Večernje novosti", poručuje načelnik Uprave saobraćajne policije MUP Srbije, pukovnik policije Slaviša Lakićević. Navodi i da je uprkos ovim nepovoljnim tendencijama, ova godina pokazala da svi zajedno možemo da smanjimo broj poginulih na srpskim drumovima:

- U prvih 10 meseci ove godine, na putevima u Srbiji dogodilo se ukupno 28.226 saobraćajnih nezgoda, u kojima je poginulo 403 ljudi, 2.728 je zadobilo teške, a 13.631 lakše povrede. U odnosu na prošlu godinu, imamo povećanje, ali to je i razumljivo, jer smo 2020. imali manji intenzitet saobraćaja zbog pandemije virusa korona. Prošle godne nastradalo je ukupno 492 ljudi. Ono što je bitno to je da je zadržan trend smanjenja broja poginulih u poslednjih pet godina.

Ko su najčešće žrtve u saobraćajnim udesima?

- U saobraćajnim nezgodama kao pešaci najčešće stradaju naši stariji sugrađani, stariji od 65 godina. Tokom ove godine tako je, nažalost život izgubila 121 osoba. Mladi, između 15 i 30 godina takođe su kategorija koja strada u saobraćajnim nezgodama, a od početka ove godine njih 74 je izgubilo život. U odnosu na prošlu godinu, manji je broj nastradalih ove kategorije stanovništva za 17 odsto, ali je to i dalje zabrinjavajuće.

Zašto mladi ginu toliko?

Mladi su skloniji činjenju najtežih prekršaja, kao na primer vožnje pod dejstvom pasihoaktivnih supstanci. Statistika pokazuje da je gotovo 70 procenata učinilaca ovih saobraćajnih prekršaja mlađe od 30 godina. Oni su kategorija kojoj i Evropska komisija posvećuje dodatnu pažnju, jer su jedna od najugroženijih kategorija učesnika u saobraćaju.

Foto D. Milovanović

Kakva je bezbednost dece u saobraćaju?

- Kada je reč o najmlađima nismo zadovoljni, jer u našoj zemlji na godišnjem nivou u saobraćajnim nesrećama pogine desetoro dece. Ni ova godina nije izuzetak. U prvih deset meseci nastradalo je njih sedmoro. Ono što je simptomatično je, da su dve trećine poginulih putnici u automobilima, jer ih roditelji ne voze na zakonom propisani način.

Rezultati istraživanja Agencije za bezbednost saobraćaja pokazuje da samo 50 posto roditelja prevozi decu na propisan način, što je poražavjuće i zato apelujem upravo na njih da im bezbednost dece u automobilu bude na prvom mestu i da ih voze na propisan način.

Kako izbeći stradanje najmlađih?

- MUP će u narednom periodu nastaviti sa edukacijom dece u školama i predškolskim ustanovama, kao i merama pojačane kontrole saobraćaja u zoni škola. Ali, da bismo postigli cilj iz Strategije za bezbednost saobraćaja, da nijedno dete ne pogine, neophodno je da se u punom obimu uključe svi subjekti bezbednosti saobraćaja, a nije slučajno što Zakon na prvo mesto stavlja roditelje.

Foto V. Ilić

Koji su uzroci saobraćajnih udesa?

- Brzina je i dalje najčešći uzrok, i to onih najtežih saobraćajnih nezgoda. Prebrza vožnja odnela je gotovo polovinu poginulih. Zato je jedan od prioriteta saobraćajne policije otkrivanje ovih prekršaja. U prvih 10 meseci ove godine više od 250.000 vozača je zbog toga kažnjeno, što je povećanje od skoro 22 procenta u odnosu na prošlu godinu.

Podsećam da brzinu merimo ručnim radarima, radarima, sistemima video-nadzora i uređajima za merenje brzine u "presretačima", dok se na auto-putevima meri i prosečna brzina kretanja.

Koliko pijani vozači "kumuju" stradanju na srpskim putevima?

- Alkohol je jedan od najvećih problema bezbednosti saobraćaja na globalnom nivou.

Pandemija kovida je to dodatno pogoršala. Tokom prošle i ove godine imamo povećan broj saobraćajnih nezgoda u kojima učestvuju vozači pod dejstvom alkohola. U svakoj petoj saobraćajnoj nezgodi sa poginulima, učestvovali su pijani vozači. Jedan od zadataka saobraćajne policije u narednom periodu biće otkrivanje ovakvih vozača, kao i onih koji voze pod uticajem narkotika.

Kakve su brojke kada je reč o ovoj vrsti vozača?

- U prvih 10 meseci ove godine isključeno je iz saobraćaja skoro 40.000 vozača koji su seli za volan u alkoholisanom stanju, što je za 10 posto više nego u istom periodu lane. Od ovog broja njih 7.000 je zadržano na trežnjenju, jer su upravljali vozilom sa više od 1,20 promila. Svaka saobraćajna kontrola i ubuduće će podrazumevati i obavezan alko-test. U toku je i dodatna nabavka uređaja za detekciju narkotika i intenzivirane su kontrole. Od početka godine više od 1.200 vozača je isključeno iz saobraćaja zbog vožnje pod uticajem narkotika, dva i po puta više nego 2020.

Kada je reč o statistici, šta je još uzrok soabraćajnih nezgoda?

- I u drugim evropskim zemljama je vožnja pod uticajem narkotika u većem porastu, pa se može očekivati i kod nas. Reč je mahom o mladim vozačima, i to je problem koji polako prerasta u jedan od najvećih kada je reč o bezbednosti u saobraćaju, uz brzinu, alkohol, nekorišćenje pojasa i nepropisno korišćenje mobilnog telefona za vreme vožnje.

Ove godine imali ste dosta akcija sa ROUDPOL (Evropska mreža saobraćajnih policija). Kakvi su rezultati?

- Učestvovali smo u devet akcija u okviru ROUDPOL, koje su istovremeno rađene u 30 evropskih zemalja. One su bile usmerene na kontrolu brzine, korišćenje sigurnosnih pojaseva i dečjih zaštitnih sistema, kontrolu alkohola i psihoaktivnih supstanci, kontrolu autobusa i teretnih vozila. Imali smo i još dve akcije pojačane kontrole, koje je Uprava saobraćajne policije sprovela samostalno.

Kakvi su zaključci?

- Ono što ih karakteriše je maksimalno prisustvo saobraćajne policije na terenu i angažovanje svih raspoloživih resursa za kontrolu saobraćaja, što u kombinaciji sa adekvatnim medijskim izveštavanjem, po pravilu daje dobre rezultate i utiče na unapređenje stanja bezbednosti. Najnovija akcija je sprovedena proteklog vikenda, koja je potvrdila da veliki broj naših građana čini saobraćajne prekršaje. Za svega tri dana, otkrili smo 8.103 prekršaja prekoračenja brzine, iz saobraćaja je isključeno 923 pijanih vozača, a 20 njih je za volan selo pod uticajem narkotika. Čak 188 njih je zadržano na trežnjenju jer su imali više od 1,2 promila, a 29 je bilo u stanju potpune alkoholisanosti sa više od 2,00 promila u krvi.

TRADICIJA Lakićević sa šapkom čuvenog saobraćajca Jovana Bulja i šapkama kolega iz regiona, Foto D. Milovanović

Kada vozači najmanje brinu o propisima?

- Najčešće je pogoršana situacija vikendima i o verskim i državnim praznicima. Još jednom skrećemo pažnju da od početka ovog meseca imamo jako loše stanje bezbednosti saobraćaja. S obzirom na to da će i naredni period obeležiti veliki broj verskih praznika, kao i početak zimske sezone, bliži se Nova godina, neophodan je veći stepen odgovornosti svih građana.

Šta je neophodno da se poboljša bezbednost saobraćaja na srpskim drumovima?

- Glavno strateško opredeljenje saobraćajne policije u narednom periodu je maksimalno otkrivanje prekršaja upravljanja vozila pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci. Planirano je i povećanje broja uređaja za automatsku detekciju prekršaja, odnosno broja kamera. Primera radi, Holandija ima 10.000 kamera za detekciju saobraćajnih prekršaja, a Srbija 35. To će se vrlo brzo promeniti. U planu je i niz preventivnih kampanja sa Agencijom za bezbednost saobraćaja na podizanju svesti građana o poštovanju saobraćajnih propisa.

I država se angažovala rešavanju problema...

- Vlada Srbije formirala je Telo za koordinaciju bezbednosti saobraćaja na putevima, koje čine ministri unutrašnjih poslova, saobraćaja, zdravlja, rada, prosvete, pravde i trgovine, kao i direktor Agencije za bezbednost saobraćaja. U sklopu Tela za koordinaciju, u pripremi je Strategija bezbednosti saobraćaja koja će obuhvatiti petogodišnji period (2022-2027. godina), kao i Akcioni plan za sprovođenje strategije, kojim će biti sistematizovane mere za unapređenje bezbednosti saobraćaja na putevima u Srbiji.

NACIONALNA STRATEGIJA

Šta donosi nova nacionalna stzrategija i kada će biti doneta?

- Ona će biti usvojena do kraja ove godine. Reč je o krovnom dokumentu, koji se donosi za pet godina i u kom su date projekcije šta treba da se uradi kako bi se povećala bezbednost u saobraćaju. Pored toga, u planu je i izrada novog Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. O tome će se razgovarati sledeće godine.

* * * * * * * * *

ZA GODINU U SVETU STRADA 1,35 MILIONA LjUDI

Gde je Srbija u odnosu na svet?

- Prema podacima Ujedinjenih nacija i Svetske zdravstvene organizacije, godišnje u svetu, u saobraćajnim nezgodama, gine 1.350.000 ljudi, a saobraćajne nezgode vodeći su uzrok smrti osoba do 29 godina starosti. U Republici Srbiji, u poslednjih pet godina prosečno su u saobraćajnim nezgodama ginule 552 osobe. Poređenja radi, kada je reč o bezbednosti u saobraćaju, Srbija je nivou na kom je EU bila pre 10 godina i pred nama je obaveza i planovi da se što više približimo najrazvijenijim evropskim zemljama. Prosek EU prošle godine je bio 42 poginula na milion stanovnika, a kod nas 71.

Foto D. Milovanović

Koja država ima najbolju statistiku kada je reč o saobraćajnim nesrećama?

- U Evropi je Norveška zemlja sa najmanjim brojem poginulih na milion stanovnika. Koliko je njihov sistem bezbednosti saobraćaja uspešan pokazuje i podatak da je 2019. godine u Oslu poginuo samo jedan učesnik u saobraćaju, a da na teritoriji cele zemlje nije nastradala nijedna osoba mlađa od 16 godina.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije