PANDEMIJA ĆE TRAJATI KRAĆE NEGO ŠTO MISLIMO: Dr Šekler za "Novosti" - kako je počelo tako će i da se završi

PANDEMIJA kovid 19 trajaće kraće nego što većina misli.

Foto: Printskrin

Ono što je naglo počelo isto tako će i da se završi - naglo. Kovid će se pretvoriti u bolest sa kojom ćemo da živimo, a vakcina nam samo pomaže da dobijemo na vremenu: da se mi prilagodimo virusu i on nama, sa što manje žrtava.

Ova projekcija, koju za "Novosti" iznosi dr Milanko Šekler, virusolog i mikrobiolog u Veterinarskom institutu u Kraljevu, u zamahu četvrtog talasa korone nekima, možda, zvuči previše optimistički. Pogotovo u atmosferi kada se u celom svetu povećava broj inficiranih, pune bolnice, a dominantan, mutirani delta soj virusa, probija i postvakcinalni i imunitet stečen posle preležanog kovida.

Na osnovu čega temeljite takvu projekciju?

- Sudbina ovog virusa je da postane takav kao četiri vrste korone na koje niko na obraća pažnju. On će još da mutira, ali će da mu opada patogenost i šteta koju nanosi. Zadržaće laku prenosivost, ali će nailaziti na sve više zaštićenih, i klinička slika bolesti koju izaziva biće sve blaža.

Znači, ipak ga ne možemo iskoreniti?

- To sada globalno ne može da nam bude cilj, jer se virus raširio u celom svetu. Vakcina nije čarobni štapić. Ona je pre poraz, jer znači da smo se pomirili sa tim da virus nećemo iskoreniti. Iz iskustva sa svinjskom kugom koju smo uspeli da iskorenimo posle 10 godina uporne vakcinacije. U međuvremenu smo i pored toga imali pojavu bolesti, i na osnovu toga sam znao da nas ovo čeka i kada se pojavila antikovid vakcina.

Sa pojavom delta soja, međutim, vakcine nas manje štite da se ne zarazimo?

- Da, ali ako je zaštita 80 odsto, to je fantastično.

Da li se probijanjem postvakcinalnog imuniteta, smanjuje i zaštita od komplikacija kovida, što je uostalom i primarni cilj vakcinacije?

- Nije to proporcionalno. Suština je da se suzbije količina virusa u telu, da se on ne umnožava u ćeliji i da tako ne dovede do njenog uništenja. Kada antitela razvijena posle preležane bolesti ili vakcinacije smanjuju količinu virusa u organizmu, smanjuju i mogućnost da se oštete funkcionalne ćelije organa. Vakcina uvek drastično umanjuje stepen oštećenja tkiva.

Ima li razloga za strah da će posle proboja postvakcinalnog imuniteta, epidemija uhvatiti novi zamah?

- Imunitet vremenom opada. Ali, da bude jasno - i ako se inficirate, a vakcinisani ste, imate memorijske ćelije koje su minimum dva puta, ako ste primili obe doze, bile u kontaktu sa virusom, minimum dva puta ako su primljene obe doze vakcine. Organizam je to registrovao i nema razloga proizvoditi antitela do besvesti i neprestano ako nema kontakta sa virusom. Nivo antitela tako pada, ali kada ponovo dođemo u kontakt sa virusom organizam već ima spremne limfocite, majstore koji prave antitela da se ne razbolimo, ili bar ne teško.

Može li da se izmeri brzina te odbrambene reakcije?

- Naravno. Kod vakcinisanog se dovoljan zaštitni nivo antiteta napravi za dva dana, dok je nevakcinisanom za to potrebno dve nedelje. Organizam nevakcinisanog u kontaktu sa virusom tek mora da nauči da pravi antitela, a dok to nauči, virus se već razmnožio.

Praktično to znači da nevakcinisani u kontaktu sa koronom razvijaju imunitet onda kada im više, bar u toj akutnoj fazi nije potreban, jer su se već ili izlečili, ili preminuli.

I kod nas je epidemija opet u zamahu, kakve su vaše projekcije, šta bi moglo da bude vrh ovog četvrtog talasa?

- Možemo da očekujemo da minimum polovinu novozaraženih dnevno od maksimuma koji smo dostigli u trećem talasu. To je onda bilo 8.000 novih slučajeva dnevno, a sada bismo mogli da stignemo do 4.000. Taj broj, međutim, može i da se nadmaši. Većinom se zaražavaju nevakcinisani. Oni su za virus "prioritet", jer prvo napada najslabije.

Infektivna doza virusa koja može da izazove kovid je za nevakcinisane, višestruko manja nego za vakcinisane. Vakcina jeste super zaštita, ali ako udahnete milion čestica virusa, zarazićete se. To vam je kao pancirna zaštita, pancir štiti od određenog kalibra, ali veći kalibar ga probija.

Računate li da kombinacijom vakcina ta zaštita može da se poveća, s obzirom na to da ste posle dva "sinofarma" primili "sputnjik V"?

- Iskustvo u veterinarskoj medicini sa primenom sličnih tipova vakcina kod životinja pokazuje da bi moglo da bude tako, ali to je, ipak, samo pretpostavka.

Kako se vi osećate posle te kombinacije vakcina?

- Dobro.

Foto: Printskrin

Ima li neki poseban razlog što ste se odlučili baš za kombinaciju ruskog i kineskog cepiva?

- Ako ćemo imati domaću proizvodnju dve antikovid vakcine: ruske i kineske, po tehnologiji "Sinofarma" i Instituta "Gamaleja", onda je i izazovno, i logično, da vidimo šta se postiže "mešanjem" i koja bi kombinacija bila najbolja, ako će nam stalno i u dovoljnoj količini biti dostupne te vakcine. Možda bi bilo bolje da je redosled bio obrnut, ali videćemo rezultate. U Argentini su ispitivali kombinaciju dva "sinofarma" i "sputnjika V" i kažu da su rezultati dobri.

Kakav je odziv posle poziva koji ste uputili da se ljudi uključe u studiju tokom koje ćete meriti efekte te kombinacije?

- Odličan, mnogo ljudi se javlja, neverovatno su kooperativni. Iz raznih razloga, uglavnom nužde, različito su kombinovali vakcine, jer su mnoge države sve to ispolitizovale. Neke ne priznaju "sputnjik Ve", neke ni "sinofarm"... Javili su mi se ljudi koji su posle dve doze "sputnjika" zbog odlaska u Ameriku morali da se vakcinišu "fajzerom", ili su da bi ušli u Holandiju posle dva "sinofarma"" primali "fajzer".

Čini se da u takvoj globalnoj "trijaži" nema mnogo ni logike, ni etike?

- Kada vodite psa u Švajcarsku traže potvrdu o vakcini i analizu krvi. Niko ne pita koju vakcinu je pas primio. Kada se sada to pitanje postavlja za ljude, u tome može da se prepozna samo politika, ništa drugo.

Kako ćete meriti efekte kombinacije tokom studije koju ste započeli?

- U dve ravni: antitela i ćelijski imunitet. Analize će raditi Institut za primenu nuklearne energije (INEP). To će nam dati validne rezultate. Od početka govorim da nema svrhe da se mere samo antitela, a ćelijski imunitet ne možete rutinski da izmerite u privatnoj laboratoriji, jer ta analiza je komplikovana, skupa, traje, a krv mora da bude pripremljena na odgovarajući način.

Znači li to da bez obe vrste analiza zapravo ne možemo da utvrdimo koliko je imunitet posle vakcinacije?

- Da. "Fajzer", recimo, pravi dosta antitela što se tumači kao visok nivo zaštite, a onda dođete do činjenice da su u Izraelu 61 odsto novozaraženih vakcinisane osobe. Nisu antitela jedina mera imuniteta. Može neko posle kineske vakcine uopšte da nema antitela, a da bude zaštićen. Imunitet nije tako jednostavan kao što mnogi laički misle.

Sad, kad udžbenik imunologije izađe iz štampe, već je zastareo. Pojave se nove činjenice. Kada sam studirao, taj udžbenik je imao do 100 strana, a sada 2.000.

DOBAR START, LOŠ FINIŠ

Kako objašnjavate paradoks da sve vreme imamo vakcine, ali više za njih gotovo da nema interesovanja, ne računajući treću dozu?

- Ceo svet nije imun na takve pozicije. Erodiralo je obrazovanje u svakom potrošačkom društvu. Rodonačelnici pokreta protiv vakcina nisu iz Srbije nego iz najrazvijenijih zemalja. Najrazvijenije društvo rodilo je najgore ideologije koje je svet video, pa i antivakserski pokret. Potrošačkom društvu nije potreban edukovan konzument. Kada decenijama vaspitavate ljude tako da reaguju na reklamu, onda i imunizacija mora da se reklamira - "ko primi dve, treća doza gratis"! Kod nas rezultat sa imunizacijom podseća na događanja u sportu: krenemo dobro, i - izgubimo. Bojim se i da sa vakcinacijom ne bude isto.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije