Neprolazni sjaj sivila: Monumentalnim neboderima u Beogradu divi se instagram generacija

Dva uzvišena bloka, povezana mostom, sa zatvorenim rotirajućim restoranom na vrhu, koji liči na svemirsku kapsulu - kula izgrađena 1977. godine postala je magnet za turiste iako je s godinama zanemarena. Ovim rečima je britanska agencija nedavno opisala Zapadnu kapiju Beograda - čuvenu "Geneks kulu", delo arhitekte Mihajla Mitrovića.

"Geneks kula" opisana je kao jedan od najznačajnijih primera brutalizma - arhitektonskog stila. Ovaj oblakoder nalazi se na Novom Beogradu i jedan je od mnogobrojnih simbola glavnog grada. Zbog specifičnog izgleda poslednjih nekoliko godina postao je pravi mamac za turiste koji soliter zadovoljno fotografišu i "kače" slike na društvene mreže. Kako je tada naveo Rojters, turistima Zapadna kapija odmah privuče pažnju jer je ugledaju čim izađu sa aerodroma.

Još jedan primer brutalističke arihitekture koji je zadivio posetioce Beograda jeste Palata "Srbija".

- Svaka od bivših jugoslovenskih republika imala je svoj salon sa centralnom sobom po imenu Hol Jugoslavije. Nameštaj i tepisi su bili rađeni po narudžbini, a neki od najpoznatijih umetnika su oslikali sobe i napravili mozaičku dekoraciju - istaknuto je u izveštaju.

Veliki broj brutalističkih zgrada u prestonici nema status kulturnog dobra koji dodeljuje Zavod za zaštitu spomenika Beograda. Pojedine građevine koje su nastale od pedesetih do sedamdesetih godina prošlog veka u sebi nose elemente ovog pravca.

- Od građevina koje imaju elemente brutalizma, izdvaja se samo zgrada "Geneks" koja ima status dobra pod prethodnom zaštitom i predstavlja remek-delo jugoslovenske arhitekture - rekli su, za "Novosti", iz Zavoda. - Blok 22 i 23 nalaze se u okviru celine "Centralna zona Novog Beograda", koja uživa status dobra pod prethodnom zaštitom. Brutalizam u beogradskoj arhitekturi nije doživeo svoj pun i potpuni oblik, kao u nekim drugim državama, a pojedine građevine su nosioci elemenata ovog pravca u vidu betona, koji je vidljiv i dominantan u spoljašnjem oblikovanju.

Posleratni period u Jugoslaviji uslovio je pojavu velikih betonskih zgrada, ovaj materijal dozvoljavao je jeftinu, efikasnu i ekonomičnu gradnju funkcionalnih objekata. Izbor materijala bio je sužen, a sredinom 20. veka vladalo je mišljenje da je beton večan. Pa tako poznati "Rudo" ostavlja utisak na sve koji u grad dolaze sa istoka. U tri solitera visine 85 metara sa po 28 spratova može da se smesti 1.400 stanara.

"TOBLERONA"

POJEDINE zgrade evidentirane su kao objekti značajne arhitektonske vrednosti. Na ovom spisku našla se i poznata "Toblerona" arhitekte Riste Sekerinskog.

Zbog svog neobičnog izgleda i oštrih formi, koje dominiraju na fasadi, izaziva i različite reakcije kod sugrađana, ali jedno je sigurno - niko nije imun na njen izgled.

PRATILI SVETSKE TRENDOVE

ARHITEKTE koje su u posleratnom periodu dizale iz pepela Jugoslaviju ideje i trendove u arhitekturi pratili su uz pomoć francuskog i japanskog časopisa. Veliki broj umetnika nesvesno je usvajao brutalističke forme, a na taj način su uspeli da ispoštuju potrebe vremena.