Beogradske priče: Brodovi i dimnjaci

Nije bilo tako davno kada su Savom i Dunavom krstarili parobrodi.

Između dva rata oni su bili najmoćnije lađe koje su Beograđani mogli da vide na svojim rekama.

Nastanak parne mašine, njeno utemeljenje u železničkom, a potom i rečnom saobraćaju unelo je značajne promene u rečni transport, pa su evropske reke pojačale primat u saobraćaju, kakav si imale još od rimskih vremena.

Modernim žargonom rečeno, reke su bile tadašnji "autoputevi".

Tako se Beograd nije razlikovao od drugih gradova u slivu Dunava i Save. Parobrodi su bili najmoćniji na vodi, velike pogonske točkove pokretale su parne mašine sa usijanim kotlovima.

Još jedno zaboravljeno zanimanje bilo je od presudnog značaja u ono vreme, a to su bili ložači. Parni kontao je morao da bude ozbiljno "nahranjen" velikim količinama uglja, kako bi nastala velika energija koja pokreće brod. Zato je uloga ložača na svakoj lađi bila ogromna.

Fotografije Beograda onog vremena vraćaju nas u doba kada su obale Save bile još nebezbedne, a pogotovo je tako bilo sa njenom levom obalom. Do kasnih tridestih godina prošlog veka novobeogradska strana bila je potpuno zapuštena, a prema Zemunu su se prostirale nepregledne površine pod trskama i barama. Tek izgradnjom Beogradskog aerodroma, na delu bližem Bežanijskoj kosi krenula su prva ozbiljna nasipanja tokom dvadesetih godina, da bi aerodrom bio otvoren 1927. godine. Znatno kasnije, svoje mesto je zauzeo Beogradski sajam, čije ostatke danas zovemo "Starim sajmom". Paviljoni koji su činili celinu svečano su otvoreni tek deset godina kasnije, 1937. godine.

Tako su parobrodi, loše uređena obala i prvi beogradski mostovi svoje mesto polako zauzimali u predratnom gradu. Pristanište pored današnje "Beton hale" takođe je završeno tokom tridesetih godina prošlog veka, pa je prestoni grad tada dobio obrise koje danas prepoznajemo.

POPLAVE

Sava se nemilice izlivala tokom prolećnih meseci, kada se topio sneg, a rečna korita su dobijala ogromne količine vode. Tako međuratni snimci beleže kadrove kada su zaprege i prvi kamioni imali gotovo nepremostiv zadatak da se probiju Karađorđevom ulicom i delom uz desnu obalu reke.