Beogradske priče: Lepota davnih vremena

Ženska lepota odvajkada je inspiracijama svim umetnicima. Od pesnika do slikara, od vajara do spisatelja, svako je našao svoje mesto na kojem će se diviti lepoti. Dabome, i žene i njihov izgled se menjao, a mi smo izabrali nekoliko fotografija da nas vrate u doba između dva velika, svetska rata.

Beograd je tih, tridesetih godina prošlog veka dobijao konture jedne nove metropole, grada do kojeg je sve više dopirala evropska moda i navike sa Starog kontinenta. Gradski izlozi bili su prepuni robe koja je stizala iz Evrope ili je pravljena po evropskim uzorima. Naravno, sa njima je do našeg grada dosezala i moda osmišljena po merilima velikih centara mode.

Šeširi su još bili aktuelni, tako da je ovaj modni detalj bio neobično bitan. Još je Branislav Nušić vidno sažaljevao muškarce svog vremena koji bi za ženske šešire odvajali ogromne svote, koje je pisac smatrao impresivnim.

Istovremeno je muškarce smatrao vrednim sažaljenja i umešno se smejao na njihov račun.

Kupališta u Beogradu bila su uz savsku i dunavsku obalu. U to vreme nije bilo Savskog jezera, a Ada Ciganlija je bila ostrvo, baš kao i svako drugo. Kupanje je bilo popularno uz obale Save, na kupalištu Nica, gde je danas šetlište pored Ušća, dok je uz Dunav bilo Đačko kupalište na dorćolskoj strani. Bilo je još dosta kupanja pri obalama reka, ali ovog puta ona nisu deo priče... Kostimi, ipak, jesu.

U to vreme su dame mogle da se kupaju isključivo u jednodelnim kostimima, da bi popularni bikini došao na modnu scenu tek posle Drugog svetskog rata.

Branislav Nušić je bio veoma vispren na jeziku, pa su njegove anegdote ostale nezaboravne, baš kao i dela je koja je ispisao.

Samo jedna od tih priča odnosila se na mladog muža, koji mu se požalio jednom prilikom. Objasnio je kako je odnedavno u braku, a već mora da piše petu menicu za dugove koje je napravila njegova žena, željna života na "visokoj nozi".

Nušić ga je "utešio" na svoj, tipičan način: "Mladiću, žena je skupa stvar, ali zato dugo traje!".

ITA RINA I "EROTIKON"

U to vreme, tridesetih godina, bojažljivo se probijala i erotika, koju su ondašnje vlasti neumoljivo smatrale pornografijom. Golo žensko telo bilo je dopušteno slikarima i njihovim ateljeima, ali su već fotografi bili u priličnoj nevolji. Niko baš nije umešno mogao da proceni gde bi trebalo da se nalazi granica između umetnosti i nedopustive razgolićenosti.

Danas su njihovi stavovi savremenim sugrađanima potpuno nestvarni, a granice, slobodno rekavši, više i ne postoje.