Čiste i dvorišta, a ne bi trebalo: „Tetkice“ za platu treba da sređuju samo školu

ODRŽAVANjE i čišćenje školskih dvorišta nije u nadležnosti obrazovnih ustanova?! Iako je, izgleda, reč o "ničijoj zemlji", za skupljanje lišća, papirića, ostataka od užine, pikavaca, čišćenje snega, zadužene su spremačice. Međutim, sređivanje dvorišta, koje je sastavni deo svake obrazovne ustanove, ne ulazi u normu od 450 kvadrata, koje "tetkica" mora svakog dana da počisti u školi. Propisana kvadratura je, ujedno, i kriterijum po kome se određuje koliko škola spremačica može da zaposli.

Prema rečima Dragoljuba Gačića, direktora najveće osnovne škole u Srbiji "Nikola Tesla", norma koja je propisana za spremačice je prihvatljiva za škole koje rade u jednoj smeni ili nemaju dvorište. On ističe da je teško organizovati posao, ali da nadležno ministarstvo izlazi u susret, kada je situacija teška i odobrava dodatno zapošljavanje.

- Spremačice imaju obavezu da svakodnevno očiste 450 metara kvadratnih unutar škole, ali školsko dvorište ne ulazi u tu normu - kaže Gačić. - Imamo dvorište od tri hektara, tako da tetkice ne mogu samo da prođu i pokupe papiriće. U zimskom periodu spremačice su zadužene i za čišćenje snega u dvorištu. Problem nastaje kada se neka razboli, jer onda koleginica mora da preuzme njenu normu ili da ih više njih podeli.

I u OŠ "Pavle Savić" u Mirijevu, muku muče sa održavanjem dvorišta. Kako ističe direktor škole Milan Krstić, kada je donet novi pravilnik, tri spremačice su postale tehnološki višak.

PROČITAJTE JOŠ: Za popravke na Čukarici osam miliona, pare i naselju Cerak?

- Pravilnikom nije definisano ko je zadužen za održavanje dvorišta, pa to rade spremačice, što je previše posla za njih - kaže Popović. - Naša škola ima dvorište površine dva hektara. Koliko samo treba vremena da se isprazne kante za smeće, a gde je tek čišćenje. Nisu u istom položaju škole koje imaju dvorište i one bez njega, pošto se broj spremačica koje mogu zaposliti određuje prema kvadraturi zgrade.

Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić naglašava da spremačicama nije u opisu posla da čiste dvorišta, ali da one to rade jer direktori traže.

- Dvorišta ne pripadaju školama, već Gradu, pa bi logično bilo i da je njihovo čišćenje u nadležnosti komunalnog preduzeća zaduženog za te poslove - kaže Antić. - Po nalogu direktora škola, "tetkice" čiste lišće, smeće, sneg, kose i čupaju travu, a za to ne dobijaju nikakav dodatak na platu. Pri tome, reč je uglavnom o ženama starijim od 50 godina, što je previše posla za njih. Zašto bi one radile više i nešto što im nije u opisu posla? Da li direktori i profesori rade više nego što bi trebalo?

KO IMA PRAVO NA DOMARE

Da bi škola imala domara, mora imati površinu od najmanje 2.000 metara kvadratnih. Za objekte od 2.000 do 5.000 kvadrata predviđen je jedan izvršilac sa punim i jedan sa polovinom radnog vremena. Obrazovne ustanove koje imaju više od 5.000 metara kvadratnih mogu imati dva domara.

- Naša škola ima površinu od 9.000 metara kvadratih i potpuno je nelogično da imamo isti broj domara kao i neka škola čija je površina 5.001 kvadrat - navodi Gačić.