Beogradske priče: Stara pošta i poštari

Kada je na mestu današnje Galerije Fakulteta likovnih umetnosti bila turska mezulana niko nije ni slutio da će se pošta potom raznositi na sva odredišta na mnogo drugačiji način.

No, kada smo dosegli današnje doba tehnologije, niko ni ne zna šta je bila mezulana.

Bolje je onda redom.

U tursko vreme mezulana je bila prva stanica u Beogradu od koje je poseban konjanik, tatarin, nosio poštu ka Carigradu. Na tom teškom putu bilo je nekoliko "stanica", odmorišta, na kojima bi dobijao novog, odmornog konja, i nastavljao put. Za sedam do deset dana dosezao bi do glavnog grada tadašnje Otomanske imperije.

Posle su se stvari modernizovale.

Železnica je donela znatno brže vidove transporta, a uz železnčku prugu, ona prva bila je ka Nišu, brzo su se nanizale i bandere na kojima se izvijala telegrafska žica.

PROČITAJTE JOŠ: Beogradske priče: Prva "noćna svetlost" u varoši

Poruke su mogle da se prenose mnogo brže. Istovremeno, pisma su imala znatno brži ritam putovanja, što je ubrzavalo i poslovnu i privatnu prepisku.

Pošta je u predratnoj Jugoslaviji, kao i njenom prestonom gradu - Beogradu, bila razvijena i značajna. Nekoliko kadrova iz tog doba podseća na sjajno delo Momira Korunovića, velikog arhitekte koji je projektovao zdanje Pošte broj 2 koja je bila tačka prepoznavanja tadašnjeg grada.

Vozni park bio je upečatljiv, i sve se odvijalo po nekom pravilnom, uigranom ritmu. Potom je došao rat i mnogo toga poremetio. Ipak, ostale su uspomene na neke stare pošte, poštare i njihova kola.

MEZULANE

U vreme kneza Miloša, od Beograda do Carigrada se nalazilo 17 mezulana. Bila su to važna odmorišta. Kod nas je prva bila u Beogradu, pa u Palanci, Jagodini, nadalje su se nizale u Ražnju, Nišu, Pirotu, Sofiji...