RUŠEVINE POD REFLEKTORIMA: Raspisan konkurs za projekat restauracije biblioteke na Kosančićevom vencu

GRAD Beograd počeo je ostvarivanje plana da Narodna biblioteka na Kosančićevom vencu oživi kao memorijalni kompleks. Zavod za zaštitu spomenika kulture raspisao je tender za izradu tehničke dokumentacije, a posle završenog projekta započeće restauracija i konzervacija ostataka ovog porušenog zdanja. Prema ranijim najavama, radovi bi mogli da počnu sledeće godine.

Ostaci biblioteke, srušene u šestoaprilskom bombardovanju Beograda, poslednji put su konzervirani 70-ih godina kada je i rađeno areheološko istraživanje prostora. Gradski urbanisti su stanovišta da se na ruševinama ne gradi novi objekat, već da se postojeći obnovi i predstavi sugrađanima dekorativno osvetljen. Projekat će biti rađen u skladu sa idejnim rešenjem arhitekte Borisa Podreke.

- Ostaci Narodne biblioteke su skloni padu - kažu iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda. - Kada je poslednji put rađena konzervacija, svodovi zidani od opeke su podzidani betonskom konstrukcijom. Potrebno je obezbediti nadzemne ostatke i zaštititi ih od rušenja, a projektom je neophodno predvideti konzervaciju i restauraciju svih zidova, kao i uvođenje platforme, stepeništa i rampe. Takođe, projektom je zamišljena i prezentacija memorijalnog prostora, kako bi posetioci imali pristup. Precizni datumi početka radova biće poznati nakon izrade tehničke dokumentacije.

Kako je odranije poznato, u spomen-park moći će da se zakorači iz Ulice Kosančićev venac, a prostor će sadržati tribinu na kojoj će posetioci moći da se odmore i čuju o istorijatu Narodne biblioteke. Na delu iznad tribine biće postavljeni crni betonski monoliti od razbacanih knjiga, a na suprotnom kraju nalaziće se cvetni vrt. Ova dva prostora povezivaće rampa. U okviru memorijala biće izgrađen i mali trg sa klupama, fontanom i informativnom tablom.

SRUŠENA U BOMBARDOVANjU 1941.

ZGRADA Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu podignuta je po projektu istaknutog arhitekte Branka Tanazevića. Objekat je srušen tokom nemačkog bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. godine, kada je stradao i veliki deo knjižnog fonda. Biblioteka je podignuta na mestu stare kuće Milija Markovića Raspopa, u kojoj je od 1861. godine poslovala čuvena knjižara-papirnica Velimira Valožića, a kasnije i slikarska škola Stevana Todorovića, kao i slikarska škola Čeha Kirila Kutlika. Porušena zgrada Narodne biblioteke je zdanje namenski podignuto i u njemu se čuvalo više od 300.000 štampanih knjiga.