Beogradske priče: Kad Turci zaborave bakšiš

PODACI Turističke organizacije Beograda govore da broj stranih gostiju u našoj prestonici konstantno raste iz godine u godinu. Zaista, dovoljna je jedna šetnja Kalemegdanom da vidimo brojne turiste koji očigledno nisu sa našeg podneblja.

Prošli smo najužim gradskim jezgrom, od Trga republike duž Knez Mihailove ulice sa namerom da saznamo kako naši ugostitelji doživljavaju strance, a kako, opet, oni vide nas.

Velšani na prvom mestu

MENADžER "Advenčer kafea" Aleksandar Šuleić gleda goste na Trgu republike i odmah opisuje strukturu posetilaca.

- Njihov budžet je maksimalnih stotinu evra dnevno i to je suština - kaže Šuleić.

- Uglavnom mladi ljudi iz inostranstva doživljavaju naš grad kao destinaciju za dobar provod, ali gledaju da prođu što je moguće jeftinije.

Kada smo ga zamolili da izdvoji goste koji su ostavili najbolji utisak na njega, naš sagovornik prvo pominje Velšane, čija je reprezentacija nedavno gostovala u Srbiji. Njihov karakter, druželjubivost i ljubav prema pivu veoma podsećaju na naše navike i sklonosti. Odavno smo prepoznali jak uticaj ukrštenog, keltskog porekla, i ono kao "da hoće još nešto da nam kaže".

Istovremeno, Turci i Grci koji dolaze u naš grad očigledno ne spadaju u elitni sloj kojim mogu da se podiče ove zemlje. Naši sagovornici primećuju da, recimo, više Kineza govori engleski nego Grka koji posećuju Beograd.

A za jednu turističku naciju to je, u najmanju ruku - neobično.

- Događa se da gosti sa Mediterana imaju veoma čudne navike - kaže menadžer restorana "Snežana" Predrag Dučić. - Turski, pa i grčki turisti umeju da nas gledaju s visine, a ovde nastupaju sa minimumom kućnog vaspitanja. Turci smatraju da su dovoljno daleko od kuće i da niko neće saznati da su jeli svinjetinu ili pili alkohol.

Pošto mnogi među njima nisu pokazali dovoljno pristojno ponašanje, a ne znaju jezike, komunikacija sa njima vrlo je loša. Tako se događa da turista priđe konobaru i stavi prst na nos kako bi "opisao" svinjsku glavu uz asocijaciju na jelo od mesa ove životinje. Opet, događalo se često da grupa od četrdesetak turskih gostiju poseda za stolove u restoranu i "bez pardona" izvade nekoliko flaša rakije koju su doneli sa sobom. Usred kafane sipaju piće koje su doneli i ponašaju se kao da je to potpuno prirodno.

Kada izdvaja goste koji pokazuju lepe manire, Dučić pominje Italijane, za koje kaže da su prava gospoda, kao i Izraelce kojih je sve više u Beogradu. Njihov odnos prema restoranu i posluzi je u skladu sa renomeom koji uživaju kao turističke nacije.

- U "Snežani" koja se nalazi u centralnom delu Knez Mihailove ulice, oko 80 odsto gostiju su stranci. Oni su tu tokom dana, dok se naši sugrađani pojavljuju tek u večernjim satima. U poslednje vreme, osim letnje sezone, stranaca ima puno tokom novogodišnjih i božićnih praznika.

Kada profesionalno uporedi naše i strane ugostitelje, Dučić nema dilemu da je prednost na našoj strani.

- Tokom letovanja u Pargi u Grčkoj kolega mi je otvoreno rekao da su mu Srbi na petom mestu, posle Nemaca, Albanaca, Rusa i Italijana, a nije imao neku jasnu argumentaciju za takav stav. Sećam se da su suncobran i ležaljka na plaži koštali od pet do devet evra, a cena je varirala od dana do dana, već u zavisnosti od njegovog raspoloženja. U toj priči mi smo sigurno bolji domaćini, a naše gostoprimstvo je neuporedivo sa njihovim.

Galantni Rusi

TRADICIONALNA kafana "Upitnik" kod Saborne crkve jedan je od simbola Beograda i mesto u koje stranci vole da dođu. Kako naglašava Miroslav Mitić, menadžer, njegovo iskustvo sa Rusima je odlično. Odmah do njih su Kinezi, Turci i Bugari.

- Struktura naših gostiju je takva da ovde dolaze ljudi koji žele da se upoznaju sa srpskom kuhinjom, pa je možda zato naša klijentela nešto višeg statusa od prosečnog - kaže Mitić. - Posebno su lepo raspoloženi Skandinavci, dakle, Norvežani, Šveđani pa i Danci. Kod njih je očigledna želja da sebi daju oduška kada dođu u naš grad.

Mitić kaže da su Rusi i Bugari u "Upitniku" najbolji i za kafanu i za konobare, jer su vrlo galantni.

- Slovenci i Hrvati dolaze ovde da se provedu i oni su vrlo zadovoljni, ali svi strani gosti imaju isto zapažanje - zaprepašćeni su veličinama porcija. U njihovim restoranima posluženja su, ipak, znatno skromnija.

Naš sagovornik se posebno seća navijača ruskog CSKA koji su bili oduševljeni gradom i uslugom.

Beograd je grad koji, očigledno, privlači sve više gostiju. Stranci se čude našoj dobronamernosti i dobrodušnosti, ali još više, očekuju da smo ponižavajuće servilni, što nikako nije osobina ljudi sa ovog podneblja.

A bakšiš? O toj reči ćete sve naučiti kada se pojavite u Bodrumu ili nekom turskom letovalištu. Tamo odlično znaju šta ta reč znači. Njihovi turisti ovde, očigledno, taj pojam neće umeti da vam objasne.

NOSTALGIJA ZA PROŠLOŠĆU

POSTOJE gosti "Snežane" koji dođu u restoran i pitaju da li mogu da naruče sutlijaš ili punjene paprike.

- To je bio meni ovog restorana kad je osnovan, iz 1958. godine - uz osmeh primećuje Dučić. - Onda upitam gosta kad je poslednji put poručio takav obrok, a on se zamisli, i setno kaže: "Pa, pre jedno trideset godina!"

Postoje gosti koji su davno otišli iz Beograda i kada se vrate u njega imaju potrebu da prizovu mirise i ambijent grada iz doba svoje mladosti.