Beogradske priče: Seobe Narodnog pozorišta

SREDINOM 19. veka varoški magacini i kafane u večernjim satima bi dobijali binu, zakriljenu zavesom, iza koje su se pojavljivali glumci. Tako su se bircuzi i slična mesta naprasno pretvarali u pozorišne sale. Zato je prva predstava u našem gradu odigrana u Teatru na Đumruku, odnosno carinarnici. Komad "Smrt Stefana Dečanskog" Jovana Sterije Popovića od 1841. do 1842. godine igran je u - carinskom magacinu.

Isti trend nastavljen je i u pozorišnoj sali u Hotelu "Staro zdanje" od 1847. do 1849. godine.

Kako za "Beogradske priče" kaže Dragan Stevović, direktor Muzeja Narodnog pozorišta, prva namenska zgrada za ovu važnu instituciju trebalo je da nikne 1852. godine.

- Zidanje prve pozorišne zgrade otpočelo je na Zelenom vencu - kaže Stevović. - Radovi su uskoro obustavljeni zbog nedostatka novca, ali i veoma nepogodnog, podvodnog zemljišta.

Kneževa želja

DOK nas vodi kroz hronologiju ove nacionalne institucije, sagovornik nam skreće pažnju na još neke značajne datume. Tako je prvi Pozorišni odbor osnovan još 1851. godine, a knez Mihailo je 1868. godine doneo odluku o podizanju ovog zdanja.

- Prva predstava Narodnog pozorišta odigrana je 22. novembra 1868. godine, i bila je održana u gostionici "Kod engleske kraljice", da bi, konačno, 30. oktobra 1869. godine, prva predstava u novoj zgradi na Pozorišnom trgu bila "Posmrtna slava kneza Mihaila".

- Tokom zime 1867. i 1868. godine održano je veoma značajno gostovanje Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada - objašnjava Stevović. - Njihova trupa je izvela 64 predstave u neadekvatnim salama kojima su raspolagale kafane "Kod krune" i "Kod engleske kraljice". U beleškama ondašnjih hroničara piše kako je, posle jedne od takvih predstava kojima su Beograđani bili ushićeni, knez Mihailo saopštio istorijsku odluku: "Sazidaću ja vama teatar za sebe pa ćeti biti sasvim zadovoljni!"

Manjež

Pošto je osnovano Narodno pozorište, knez i Državni savet odlučuju da nova lokacija za izgradnju zgrade bude bivši turski plac kod Stambol kapije. Ma koliko da je knez bio posvećen ovom poduhvatu, nije doživeo početak radova jer je pre toga ubijen, pa je kamen temeljac postavio knez Milan.

- Izgradnja je obavljena neobično brzo. Kamen temeljac položen je 18. avgusta 1868, u januaru naredne godine zgrada je već stavljena pod krov, a prva predstava je odigrana već krajem oktobra. O potrebi za ovakvim zdanjem najbolje govori podatak da je u gradu sa samo 25.000 stanovnika pozorišna sala imala 800 mesta!

Možda je najupečatljiviji bio doživljaj beogradske publike kada su videli glumce na sceni u "Posmrtnoj slavi kneza Mihaila". Sa ove vremenske distance, sve podseća na podatak da su prvi gledaoci Limijerovog filma, kada voz ulazi u stanicu, uplašeni počeli da beže iz sale, kao i da je radio-drama Orsona Velsa o dolasku vanzemaljaca napravila pravi egzodus ondašnjih stanovnika koji su se dali u bekstvo. Ovog puta, "žrtva" je bila "naša" varoška publika.

- Predstava je ostavila snažan utisak na gledaoce, naročito kada je predstavljač, maskiran i obučen kao knez Mihailo, prešao na konju preko pozornice - piše ondašnji izveštač "Vidovdana". - Kada ga je publika na pozornici ugledala na konju, učinilo joj se da opet pred sobom vidi sušta, živa kneza Mihaila...

Kod Jelena 1867 god

Promene i vreme

ZDANjE koje danas krasi Trg republike doživelo je mnoge izmene od onog doba, kada je na njegovoj sceni podignuta prva zavesa. Hroničari Muzeja Narodnog pozorišta beleže i doba kada je na sredini plafona visio veliki luster sa više od sto gasnih plamenova, a da je celokupno osvetljenje bilo na gas. Fabrika gasa bila je smeštena u napuštenoj džamiji, dvadesetak metara ispod zgrade, na uglu Dositejeve i Ulice braće Jugovića.

Prve prepravke i doziđivanje izvedeni su već 1870, a 1911. godine uslovili su novo renoviranje. Usledili su balkanski ratovi i Prvi svetski rat, pa je taj posao okončan tek 1922, a zdanje je ponovo stradalo u nemačkom bombardovanju 1941. godine. Tokom okupacije počinje nova obnova, ali je umnogome izgubljen sklad ovog zdanja, pa je bilo neophodno ponovno adaptiranje, ovog puta po završetku sezone 1965. godine.

Kneževa pivara

Najzad, Narodno pozorište dobija svoj današnji izgled posle temeljne rekonstrukcije okončane 1989. godine. Detaljno i stručno, sasvim neuslovna zgrada zasijala je starim sjajem, a vraćen joj je izgled od pre Drugog svetskog rata, s tim da je površina skoro udvostručena dogradnjom modernog objekta. Zgrada sada ima 18.500 kvadratnih metara.

Danas je Narodno pozorište modernistički spoj starog i novog u arhitekturi, a u tehničkom smislu jedna od najsavremenije opremljenih pozorišnih kuća u svetu.

SRBIJA ONOG VREMENA

U doba kada je niklo zdanje Narodnog pozorišta, 1869. godine, Srbija je imala tek nešto više od 1,2 miliona stanovnika, a Beograd oko 25.000 žitelja nastanjenih u 3.444 kuće. Kako beleže pedantni istoričari Muzeja Narodnog pozorišta, u to doba je grad na pola puta od otomanske ka evropskoj civilizaciji.

"Ulice su uske, krivudave, nečiste i neosvetljene, ali žeđ za prosvetom, kulturom i naukom bukti u oslobođenoj zemlji." Ipak, u tom trentuku, Beograd već ima Veliku školu sa tri fakluteta, gimnaziju, Srpsko učeno društvo, Narodnu biblioteku, Narodni muzej, Narodnu čitaonicu, Prvo pevačko društvo, Državnu štampariju...

Teatar na Đumruku 1841