Osamdesete U prolazu

Poznavao sam nekog čoveka u Beogradu, nekog Baneta, počinjao je jednu od svojih lepih pripovesti Momo Kapor.

- Tog dasu su znali mnogi u ovoj varoši. Čovek je bio zaljubljen u lepotu grada i razumeo je sve dubine njene prolaznosti. Hteo je nešto od toga da"zgrabi" držeći u ruci foto-aparat.

"Hvatanje" trenutka

FOTOGRAFI su drugačiji umetnici od pisaca: Oni imaju na raspolaganju samo tren, ponekad čistu viziju onoga što su ugledali ili priželjkivali, i još kraći momenat da ga "uhvate" i ovekoveče. Pisci mogu dugo i dosadno da "drobe" svoje momente...

Tako su, u stvari, tog Baneta svi poznavali.

- Niskog rasta, kratke crne brade, sa velikim "rolefleksom" oko vrata - beležio je Kapor. - Mogli ste svakog dana da ga vidite na potezu od "Ruskog cara" do Kalemegdana, kako šeta i slika lepe devojke. Mislim da ih je fotografisao najmanje dvadesetak godina. Slikao ih je u hodu ili kako zure u izloge, kako se smeju i stoje na jednoj nozi, kako zabacuju kosu, ližu sladolede ili balansiraju na ivici trotoara, dok je Knez Mihailova još imala trotoare... I tako, fotografisao je te devojke kada bi se tek pojavile na Knezu, saplićući se same od sebe od uzbudljivosti svog tela tog proleća; pratio je njihov hod koji je postajao sve sigurniji i izazovniji; hoću da kažem, neka devojčica koja je imala tek šesnaest kada je prvi put slikao, kroz dvadeset bi imala 36 - neke od njih i više... Jednostavno ih je sakupljao za sebe, kao neku privatnu istoriju lepote i mladosti te ulice.

Njegov stan je bio naprosto zatrpan fotografijama.

Ovih dana je postavljena mala izložba fotografija ovog umetnika, koji je uspeo da ukrade deo beogradske lepote od večnosti.

Dodir lepote i prošlosti

U klubu-knjižari "Službenog glasnika" u toku je izložba nazvana baš kako to i red i umetnikova ideja nalažu: "U prolazu".

Prošlo je dve decenije kako je Branislav Bane Đorđević napustio ovaj svet i svoj grad, a ono što zbunjuje poznavaoce fotografije jeste da je ovaj čovek prvenstveno bio profesor muzike.

Za ovaj putopis kroz lepotu prošlosti Beograda zahvalni smo muzičaru sa foto-aparatom u ruci.

BAKE KAO PRINCEZE

Priča o Banetu Đorđeviću govori kako se ovaj umetnik iskazivao u svim fotografskim temama: portretu, aktu, pejzažu, uličnoj fotografiji... Pa, ipak, tokom četiri decenije, beogradske prolaznice su postajale njegov zaštitni znak.

Njegov opus je jedinstven, a istorija beogradske fotografije je teško zamisliva bez njegovih dela. Većina ovih dama su danas nečije bake, ali na njegovim snimcima ostaju večito mlade.

Junak ove priče diplomirao je na Odseku za klavir na Muzičkoj akademiji u Beogradu. Radio je kao profesor klavira u Muzičkoj školi "Stanković", a fotografije je izlagao od 1962. godine, najčešće na Salonu fotografije "20. oktobar", i povremeno na domaćim i međunarodnim izložbama.

Učestvovao je i na gostujućim izložbama srpske ili jugoslovenske fotografije u Padovi i Parizu 1984. godine, kao i u Budimpešti. Đorđević je dobio tridesetak nagrada, među kojima i Plaketu Skupštine grada Beograda za najboljeg autora Salona fotografije "20. oktobar" 1983. i 1990. godine.

Samostalno je izlagao na izložbi "Četvorica" u Valjevu, 1979. godine, kao i u Zaječaru i Nju Brunsviku (SAD) 1979, i posthumno u "Jazz Cool" klubu "Plato", 1995.

Zastupljen je u dva izdanja knjige "Beograd" u izdanju "Jugoslovenske revije".