Beogradske priče: Prvi automobil ušao u Beograd pre više od jednog veka
05. 10. 2013. u 11:34
U vagonu koji je pre 110 godina stigao na Železničku stanicu nalazila se kočija, za koju se pripovedalo da može da se kreće bez konjske vuče. Kada je „neselsdorf“ krenuo Nemanjinom ulicom, posmatrači su se razbežali
Pošiljka koja je pre 110 godina stigla vozom u Beograd zaprepastila je ondašnje službenike na peronima Železničke stanice. U vagonu koji je stigao izdaleka nalazila se kočija, za koju se pripovedalo da može da se kreće bez konjske vuče.
Tako je u Beograd stigao prvi automobil. Sve se zbivalo 1903. godine, vozilo je bilo marke „neselsdorf“, a poticalo je iz češke fabrike „Tatra“.
PRVI U KOLIMA - BOŽA
- Tadašnji „Tatrin“ automobil nosio je oznaku „tip B“, a kupio ga je ondašnji trgovac i rezervni oficir Boža Radulović - kaže za „Novosti“ Bratislav Petković, osnivač Muzeja automobila u Beogradu. - Istini za volju, pre će biti da je Božin otac bio sposoban da stvori trgovačku imperiju, pa odatle veliki novac za jedan ovoliko upadljiv i luksuzan potez. U suštini, i ovo je bio primer kako jedna generacija stiče, a druga rastače...
Kako objašnjava Petković, u to vreme je svota od 17.000 austrougarskih kruna bila ogromna. A taman toliko koštao je „neselsdorf“ Bože Radulovića. U to vreme, prema procenama našeg sagovornika, za taj novac mogao je da kupi spratnu kuću u „pristojnom“ delu grada.
Svakako nije trebalo očekivati da prvi vlasnik automobila bude umešan i u upravljanju vozilom. To bi bilo kao da danas Beograđani koji su putovali avionom umeju njime i da pilotiraju. Tako je za šoferski zanat bio zadužen poseban stručnjak, Sreten Kostić. On je zvanično bio prvi srpski šofer.
Prva beogradska „neselsdorfova“ maršruta bila je uzbrdo, Nemanjinom ulicom od zdanja Železničke stanice.
- Radoznali sugrađani su se okupili da vide ovo varoško čudo - nastavlja Petković. - Međutim, uskoro neke od njih obuzima panika. Kada je odjeknuo glasan zvuk motora, počela je bežanija. Bilo je mnogo onih koji su osetili strah od ove bučne novotarije.
Kroz grad se pronela vest da „Beogradom ide neka aždaja koja bljuje vatru“.
„Aždaja“ se, ipak, nekako „upitomila“ i privikla sugrađane na svoje postojanje, kao i na buku koju je stvarala. Nedugo zatim, počeli su da pristižu i njeni naslednici, pa su automobili postepeno počeli da bivaju deo svakodnevice. Ipak, neke anegdote ostale su veza starih Beograđana sa ovim „sokoćalom“, kako su nekada zvali mašine.

UVOD U BANKROT
SAMO tri godine posle uvođenja prvog automobila na gradske ulice, Radulović je bio primoran da proglasi bankrot. Bratislav Petković kaže da se ovaj dugo trudio da očuva svoj visoki status, ali da u tome nije uspeo.
- Iz toga doba ostala je anegdota u kojoj se nesrećni Boža, vlasnik prvog automobila, zaglavio na uzbrdici u Ulici kneza Miloša, ispred „Londona“, na uglu sa Ulicom kralja Milana - nastavlja Petković. - Odnekud se tu našao i duhoviti Stevan Sremac. Dok je Boža molećivim pogledom vapio za pomoć od okupljenih birtaša u kafanskoj bašti, kako bi ga ovi pogurali i izbavili iz nevolje, Sremac je dobacio: „Pomozite nesrećnom Boži da pomeri svoju jedinu nepokretnu imovinu“!
Srle KV
05.10.2013. 15:18
Molim vas, dajte vise ovakvih tekstova. Hvala.
@Srle KV - Srle ako stvarno citas novine ovaj text je replika od pre dve godine samo sto ispod texta nije bio auto nego pumpa za benzin a sve ostalo isto ime nabavljaca, sofera gde se nabavljao benzin itd-
Kod smo se mi vozili u autima komsije su jahale magarca a konj im je bi kao danas merdzo.
Dati pare koliko vredi kuca na sprat za automobil bez centralnog zakljucavanja, ABS-a, automatskog klima uredjaja, servo upravljaca, ksenonskih farova, svetla za maglu, radio CD-a sa USB-om, navigacije, vazdusnih jastuka, blu tut-a, parking senzora, automatskog menjaca, ... Nije ni cudo sto je bankrotirao.
Komentari (3)