KO MISLI DA SU OVCE GLUPE, NEKA PROBA DA IH VODI! Čobanin Janoš Kutkin (50) pola svog života proveo brinući se o životinjama

REĆI nekoj ženi da je ovca uvreda je i za ženu i za životinju, koja se nepravedno smatra tupavom.

Foto Z. Lemajić

Ko god to kaže, ne samo da nije džentlmen, nego nimalo ne poznaje ćud ovih plemenitih životinja. Sa ovcama treba znati, kako da budeš glavni a da se ne uzjogune, baš kao i sa ženama!

Jasnim i odsečnim rečima dočekao nas je čobanin Janoš Kutkin (50), a njegov odnos prema 300 ovaca koje čuva na dolmi na izlazu iz Kanjiže ka Novom Kneževcu, vrlo brzo nas je uverio u njegove reči.

Iako je rođeni Subotičanin i u nekadašnjoj fabrici bicikala "Partizan" završio bravarski zanat, Janoš se strukom nikada nije bavio. Čim se, kaže, "skinuo" iz vojske 1992. počeo je da čuva stoku i taj posao radi do danas.

- Dok nije posrnulo Poljoprivredno dobro "Peščara" na Kelebiji, tamo sam radio na govedarskoj farmi, a posle sam radio svuda gde je bilo posla od Rančeva do Kanjiže - priča nam Janoš koga pratimo kroz šumu ka Adorjanu.

- Ovaj posao ne bih menjao za direktorski. Ali morate ga i voleti i znati. Koliko vi date ovcama, toliko će vam i one vratiti.

Dan Janoša i njegove žene Aranke, koja je gradsko dete, ali je uz njega naučila da radi sve oko ovaca, počinje sa prvim svitanjem.

PODRŠKA Janoševa supruga Aranka

Foto Z. Lemajić

- Žena ode da pomogne oko jaganjaca, a ja sa ovcama kroz šumu. Budemo napolju bar do dva po podne kada dolaze gazde da ih pomuzu i posle toga idemo opet na pašu, one potom preživaju i nekada budemo i do devet uveče sa njima - dalje će Janoš, kome je desna ruka u ovom poslu ženka pulina Negro.

- Bez pulina i bojtarskog štapa čoban nije čoban. Mada, znaju ovce i same put kroz prilično gustu šumu, ali ja pazim na svaki njihov pokret dok se provlače i pasu. Čim vidim da neka šanta, odmah je uhvatim i očistim joj nokat. Dnevno zajedno pređemo i 20 kilometara. Ovce najviše daju mleka od zelenila i divljeg bagremca. Džabe zobanje, detelina i sve ostalo, ako nema zelenila. Daju one mleka i tokom zime kada su mahom unutra, ali ne toliko koliko sada kada je sezona ispaše.

Međutim, radni dan čobana ne prestaje ni tada, jer često ustaju i noću, naročito kada je sezona jagnjenja.

ISPAŠA Stado u kanjiškoj šumi

Foto Z. Lemajić

- Tada i po dva, tri puta ustajemo kako bi odmah zbrinuli jaganjce. Ima koja se sama ojagnji, a nekima treba pomoć. Svaka ovca po mirisu prepozna svoje jagnje i posle brine o njemu - objašnjava nam čobanin.

- Pomažem i u svim drugim poslovima, gazdi kada treba pomoć oko muže uskačem, zajedno strižemo ovde, taj posao će početi sad oko Đurđevdana.

Promenili su Janoš i Aranka mnogo gazda, a za sadašnje, porodicu Takač, imaju samo reči hvale.

- Verujte, šta oni jedu, jedemo i mi. Tačno u dan nam je plata, poštuju nas i brinu o nama.

Svaki mesec ima dva slobodna dana i tada odemo u Suboticu, obiđemo kuću, a kako nema autobusa zbog korone, oni nas dovezu i odvezu - dodaje Aranka.

- Vidim kako se u gradu ljudi muče, dobiju minimalac pa i to vraćaju gazdi, često budu ponižavani, mi smo sa ovim gazdama zaista imamo sreće. Nisu svi takvi.

Foto Z. Lemajić

Iako nemaju posla, mladi vrlo retko žele da se ovim bave. Oni koji i probaju vrlo brzo odustanu.

- Ovo nije lak posao i veoma je odgovoran. I da znate, čobanin i alkohol ne idu zajedno!

Nikako! Mi prolazimo pored kanala, često i glavnog puta, zamislite da neka izleti na put i napravi haos, ne daj bože. Ili da ode u štetu i pojede tuđu detelinu, pa se i ona prejede i naduva i mora se klati - jasan je Janoš.

- Ne mora se, možda, svaki posao voleti, ali ga morate raditi pošteno. Samo tako, nikako drugačije!

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije