SOLUNCI PROMENILI SLIKU PANONSKE RAVNICE: Pre jednog veka kolonizacijom nastala vojvođanska sela koja i danas intenzivno žive

Јелена Лемајић

14. 02. 2021. u 07:39

KADA bi nas, "decu ovog veka" sa svom savremenom tehnologijom i mehanizacijom, danas neko poslao na golu zemlju da od nje napravimo naselje i da se na njoj skućimo, verovatno bi se mnogi od nas vratili pre no što bi otišli.

СОЛУНЦИ ПРОМЕНИЛИ СЛИКУ ПАНОНСКЕ РАВНИЦЕ: Пре једног века колонизацијом настала војвођанска села која и данас интензивно живе

Selo Mišićevo, kome su kolonisti dali ime po vojvodi Živojinu Mišiću

Pokazali bi, po ko zna koji put, da "smo nedostojni istorije naše" i naših predaka, solunskih dobrovoljaca, koji su pre tačno jednog veka došli iz gorštačkih krajeva i na pustoj, ali blagorodnoj, vojvođanskoj zemlji formirali sela koja i danas žive.

Zahvaljujući agrarnoj reformi koju je, ubrzo po stvaranju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, 1919. počeo da sprovodi tada još uvek regent Aleksandar Karađorđević, prvi kolonisti iz Like, Hercegovine, Bosne, Crne Gore i drugih krajeva stigli su u Vojvodinu 1920. godine, a samo godinu dana kasnije Županijski agrarni uredi beleže da je na teritoriji Subotice osnovano deset, a na teritoriji Novog Sada šest dobrovoljačkih kolonija.

- Manifestom kralja Aleksandra, koji je sproveo odluku sa Krfa da se svi solunski dobrovoljci nagrade zemljom posle stvaranja nove države, agrarna reforma sprovodila se u tri navrata - od 1920. do 1925. godine, od 1925. do 1932. i od 1932. do 1941. - podseća istoričar Zoran Veljanović, zamenik direktora Muzeja Vojvodine. - U tom periodu nastalo je oko 50 kolonističkih naselja. Okvirno oko 29.000 duša pristiglo je iz gorštačkih krajeva, a zemlju je dobilo i oko 70.000 ovdašnjih ljudi. Svi su dobili po pet hektara (devet jutara) oranica i okućnicu, a zemlju koju su dobili država je otkupila od veleposednika.

Selo Aleksa Šantić

SOLUNCI su osnivali svoja naselja. Aleksa Šantić, Alpar-Vajska, Bajmočka Rata, Bački Brestovac, Bačko Dušanovo, Vasiljevićevo, Velebit, Gornja Rogatica, Karađorđevo, Tomislavci, Nova Crvenka, Rastina, Sirig, Stepanovićevo, Hajdukovo, samo su neke od dobrovoljačkih kolonija u Bačkoj koje su tada formirane.

- Novoosnovane kolonije u Bačkoj, iako male u odnosu na postojeća vojvođanska sela, osnivane su po ugledu na postojeća naselja. Najpre se formirala glavna ulica, a potom bočne koje su je sekle pod pravim uglom - objašnjava Veljanović u svojoj knjizi "Dobrovoljačka kolonija Mišićevo". - Kuće sa kućištima pravljene su odvojene od komšijskih, te su na taj način pružale bezbednost od požara. Kolonisti su imali mogućnost da biraju komšije, a referenti županijskih agrarnih ureda koji su bili na terenu izlazili su im u susret. Tako su uglavnom birali komšije po srodstvu ili poznanstvu iz starog kraja.

 

Crkva u Karađorđevu, koje je dobilo ime po vođi srpskog ustanka

DA im je bilo lako - nije. Sa kamena došli u pitomu ravnicu, drugi ljudi, običaji, drugačije i sunce, govorili bi često. Na ratne borbe su svikli, ali trebalo je navići na mir u drugačijim okolnostima. O tome svedoči i jedan dopis iz 19. novembra 1919. godine Gradskom senatu Subotice u kome Dragutin Ardalović, Đorđe Stanković i Petko Tomić iz Prizrena, Todor Ognjanović iz Dalmacije, Todor Mirić iz Like i Petar Egenja iz Petrovca Bosna mole nove vlasti za pomoć.

"Učtivo dolepotpisani nas petoro dobrovoljaca, koji smo za vreme ovog svetskog rata borili se u redovima hrabre srpske vojske za (...narodno...) oslobođenje i ujedinjenje, molimo slavni Senat varoši Subotice da nam izvoli izdati onaku istu pomoć u novcu, drvima ishrani (žitu) kao i ostalim dobrovoljcima iz Subotice. Istina je da mi nismo rodom Subotičani, nego smo iz Prizrena, Dalmacije i Like, no ipak naša je namera da postanemo Subotičani jer smo ovde dobili zemlju koja nam pripada kao dobrovoljcima, ovde smo se poženili (neki sa Srpkinjama, drugi sa Bunjevkama) i ovde smo se već i nastanili radi stalnog življenja tako da se mi već i sada računamo kao Subotičani, ma da nije protekao broj godina koji je potreban za nadležnost općinsku, navode u dopisu. "Osim toga mi smo ljudi bjedni i puki siromasi, koji posle demobilizacije i otpuštanja iz vojske nemamo nikakvih sredstava za život, tako da nam je ta pomoć nužna već i zbog toga da bi se preko zime prehranili i ogrejali. Nadamo se, da Subotički senat neće ostaviti petoro dobrovoljaca srpske vojske gladne i hladne preko zime".

 

Uverenje za dobrovoljce da su dobili zemlju

GORŠTAČKA krv, prgava i tvrdoglava ćud potomaka Janković Stojana, Bogdana Žerajića, Marka Miljanova, vojvode Zimonjića nije im dozvoljavala da odustanu.

Njihovi potomci u mnogim vojvođanskim selima i danas čuvaju uspomenu na njihovu lavovsku borbu i u ratu i u miru. Zato se mnogi od njih pripremaju da na dostojan način obeleže vek od nastanka sela.

- Sokolac, Karađorđevo, Tomislavci, Rogatica, Njegoševo, samo su neka od kolonističkih sela u našoj opštini. Ove godine počeće obeležavanje stogodišnjice od njihovog osnivanja i mi smo ponosni što se tradicija čuva, poštuju dela predaka i prenosi na naraštaje koji dolaze - ističe Saša Srdić, predsednik Skupštine opštine Bačka Topola.

SELA SA IMENOM JUNAKA

MEŠTANI kolonističkih sela često kažu da su najponosniji na imena koje sela nose čitav vek. A nazivana su po vojskovođama i junacima - Karađorđevo, Mišićevo, Tomislavci, Vojvoda Zimonjić, Kočićevo, Stepanovićevo, Tankosićevo, Hadžićevo...

- Selo se nije mnogo razvijalo, ali ime nije menjalo od svog nastanka 1925. godine. Kada su se doselili, naši dedovi su bili jednoglasni da novi dom nazovu po vojvodi Živojinu Mišiću, koji je mnogima bio komandant prilikom proboja Solunskog fronta - ponosno će Pero Šunjka iz Mišićeva.

Uskoro opširnije

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

KAKVA BOMBA U BANJALUCI! Borac doveo najveću ikonu bosanskohercegovačkog fudbala