ANGAŽOVAO GA JE LIČNO MILOŠ OBRENOVIĆ: Izložba o Đorđu Radiću, naučniku i osnivaču poljoprivrednih škola (FOTO)
IZLOŽBa „Dr Đorđe Radić (1839 – 1922), poljoprivredni prosvetitelj i naučnik – Perom i delom među svima najveći", čiji su autori Dragan Drašković i Olivera Ćosović, biće otvorena u od srede 3. februara u zrenjaninskom muzeju.
Organizatori izložbe koja će biti dostupna.do 2.marta, su Savez inženjera i tehničara Srbije, Društvo inženjera iz Zrenjanin a, a kustos je Vladislava Ignjatov.
Dr Đorđe Radić (1839 – 1922) je rođen u Velikom Bečkereku, bio je poljoprivredni prosvetitelj i naučnik, prvi doktor poljoprivrednih nauka, počasni član Srpske Kraljevske akademije i prvi Srbin koji je na univerzitetu u Beču položio doktorat iz filozofije s poljoprivrednom raspravom. Ime Đorđa Radića je postalo poznato i potrebno Srbiji, te ga je knez Mihailo Obrenović više puta pozivao i angažovao, prvi put 1864. godine.
Osnivanjem Društva za poljsku privredu 1869. godine, dr Đorđe Radić je došao u Srbiju i tada započinje novi period njegovog života i rada. Znanje koje je stekao školovanjem, kao i praktična znanja stečena obilascima i proučavanjem poljoprivrednih dostignuća većine evropskih zemalja (od 1862–1869. obišao je Austriju, Češku, Francusku, Nemačku, Italiju, Švajcarsku, Holandiju i Belgiju) stavljeno je u funkciju prosvećivanja i napretka srpskog seljaka.
O značaju i doprinosu dr Đorđa Radića u utemeljenju srpske poljoprivrede najbolje govore njegova dela: preko 40 objavljenih knjiga i više od 500 objavljenih članaka, uredništvo u listovima Seljak, Težak, Domaćin, Cvetarstvo, zatim članstvo u 67 poljoprivrednih i kulturnih društava (od kojih su tri američka).
OSNIVAČ POLjOPRIVREDNIH ŠKOLA
Dr Đorđe Radić osnovao je poljoprivredne škole u Požarevcu, Danilovgradu i Kraljevu, obavljao poslove sekretara u Srpskom poljoprivrednom društvu i sarađivao sa svim poznatim imenima poljoprivredne nauke u Evropi i svetu.
Među njegovim brojnim naučnim dostignućima, ističe se hibridizacija kukuruza koju je započeo pre nego što je to učinjeno u Americi, zatim dobijanje raznih sorti kukuruza i krompira, kao i novih vrsta povrća, proizvodnju prvog pamuka u Ugarskoj, uvođenje plemenitije rase stoke i izvođenje ukrštanja. Izvodio je oglede sa uzgojem svilene bube, a zahvaljujući njemu su i nabavljene, za ono vreme, nove sprave i alati – gvozdeni plugovi i vršalice sa vitlom.
Preporučujemo
GALERIJA NA STAROM KORZOU: U Požarevcu otvorena izložba posvećena dr Đorđu Radiću
05. 01. 2021. u 13:08
NOVČANE NAGRADE POVODOM SVETOG SAVE: Najboljim studentima po 20 hiljada dinara
28. 01. 2021. u 12:07
BIBLIOTEKA U ZRENjANINU SE VRAĆA NA STARO RADNO VREME: Uz izmenjen režim rada
26. 01. 2021. u 17:16
TAČNO NA OVOM MESTU BI MOGAO POČETI TREĆI SVETSKI RAT: Putin ga smatra svojom teritorijom, NATO trupe već raspoređene
OVAJ snegom prekriveni granični most između dve srednjovekovne tvrđave u delu Estonije gde se govori ruski, mogao bi biti mesto gde će započeti treći svetski rat, piše Politiko.
26. 12. 2024. u 08:55
POJAVILA SE ŠOK TVRDNjA: "Rusi su oborili avion u Kazahstanu, pogledajte tragove eksplozije na repu letelice"
AVION Azerbejdžan erlajnsa, koji se 25. decembra srušio na putu za Rusiju, možda je oboren ruskom raketom zemlja-vazduh, prema izveštajima ruskih medija koji nisu naklonjeni Kremlju i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
26. 12. 2024. u 07:44
A POSLEDICE? Kina gradi najveću hidroelektranu na svetu - iseliće milione ljudi, "keširaće" neverovatne 35 milijarde dolara
PROIZVODIĆE trostruko više od 88.2 milijarde kWh, koliki je projektovani kapacitet trenutno najveće hidroelektrane na svetu - "Tri klanca" u centralnoj Kini.
26. 12. 2024. u 14:37
Komentari (0)