Srbija

OD "PROKLETE AVLIJE" DO MODERNOG GRADA: Kako je varošica na obodu Srbije postala mesto u kojem prosečna primanja među najvišima u državi

28. 07. 2020. u 13:57

MNOGIM Piroćancima još u ušima neprijatno odzvanja naziv "prokleta avlija", kako je svojevremeno premijer Zoran Đinđić izrekao o Pirotu govoreći u prepunom Domu kulture o stanju u gradu: o mrtvilu, bezidejnosti, čaršijskom mentalitetu i šićardžijskoj matematici tadašnjih lokalnih političara.

ОД ПРОКЛЕТЕ АВЛИЈЕ ДО МОДЕРНОГ ГРАДА: Како је варошица на ободу Србије постала место у којем просечна примања међу највишима у држави

Bilo je to pre bezmalo dve decenije, kada je Pirot čamio u nekoliko prinudnih uprava, kada u ovom gradu gotovo da nije postojao organizovani oblik proizvodnje i kada su već očerupana preduzeća polako odlazila u istoriju. Bio je to najgori period u istoriji grada na obalama Nišave.

Od tog i takvog provincijskog grada, polako ali sigurno, Pirot je postepeno postao grad mladih, mesto sa ubrzanim razvojem, koje je po prosečnim zaradama u vrhu nacionalne liste primanja. Odmah je iza centralnih beogradskih opština. Sada je prijatno čuti ovaj podatak, ali i prošetati se gradom koji je, po mišljenju mnogih, jedan od najčistijih i najuređenijih.
Komentarišući minuli period, aktuelni i budući gradonačelnik u petom mandatu Vladan Vasić, koji je te 2003. godine izglasan na direktnim vanrednim izborima, kaže da je bilo potrebno mnogo rada, truda, promišljenih odluka, ali i dobar tim saradnika.
- Zatekli smo stvarno prokletu avliju: ulice razrovane, fasade u raspadu, bez infrastrukturnih objekata, opštinu sa mirisom orijentalne kasabe, i preobrazili smo je u jedini grad na jugoistoku Srbije. Sve to je zahtevalo hitne poteze. Najpre smo usvojili novu poslovnu strategiju, po kojoj smo jedan od prvih gradova koji su proglašeni gradovima sa povoljnim poslovnim okruženjem. Sredili smo kompletnu infrastrukturu ka

PETI MANDAT RAVAN PODVIGU

NA POSLEDNjIM lokalnim izborima Vasić je predvodio listu SNS, sa kojom je osvojio 57 odsto glasova. Konstitutivna sednica je 20. avgusta.

- U gradu veličine Pirota, pobediti jednom na izborima je uspeh. Drugi i treći put je gotovo nemoguće, a pobediti pet puta je pravi podvig - kaže gradonačelnik, koji je diplomirao na Elektronskom fakultetu, a magistrirao na ekonomiji.

Slobodnoj zoni. Odrekli se firmarina, taksa i naknada koje idu na račun grada, samo da bismo napravili povoljnu klimu za investitore. Danas imamo paket od 20 odsto vlasništva nad Zonom, u kojoj je uposleno više od 6.000 radnika u "Tajersu" i "Tigru" AD. Naravno, pod njenim okriljem rade i druge firme. Dodatni impuls razvoju Zone daje i istočni krak Koridora 10 koji je takođe atraktivan za investitore: strane i domaće. Očekujemo i završetak gasovoda iz Bugarske ka Nišu, čime ćemo dobiti jeftiniji energent, što će takođe biti benefit za privredu i građanstvo - kaže Vasić.
On dodaje da je jedna od najvećih investicija u Zonu, ulaganje francuske i svetske gumarske imperije "Mišlen", koji je investirao u "Big Tigar" preko 250 miliona evra i svake godine uloži još 18 miliona. Ta kompanija je i jedan od najsigurnijih izvora koji pune gradski budžet, po osnovu poreza na zarade. Zaposleni u njoj primaju redovne i natprosečne zarade i upravo oni rangiraju grad po visini primanja u vrhu Srbije.

Te kompanije i Slobodna zona, koja na godišnjem nivou ostvari blizu milijardu evra bruto prometa, snažan su zamajac i za razvoj infrastrukture i gradu. Proteklih godina, Pirot je, uz racionalno trošenje iz budžeta, napravio istorijski arhiv, sve za sportiste: Omladinski stadion, zatvoreni bazen, mini-terene, Adrenalin park, centar za mlade ZiP, asfaltirao sve ulice...
Vasić podseća da se racionalno troši novac iz budžeta, ali da se koristi svaka prilika da se dobrim projektima konkuriše kod pretpristupnih fondova EU, ali i kod fondova prekogranične saradnje sa susednom Bugarskom.

SVAKE GODINE VIŠKOVI

ZAHVALjUJUĆI stabilnom finansiranju i višku u budžetu, koji iznosi nešto preko 1,7 milijardi, odbornici početkom svake godine raspoređuju viškove iz prethodne godine. Ove godine na osnovu rebalansa podeljeno je oko 300 miliona. Javna preduzeća čiji je osnivač lokalna vlast rade bez gubitaka. I ove godine, uprkos problemima sa epidemijom, budžet se puni planiranom dinamikom.

Dobar projektni tim u Gradskoj upravi obezbedio je najmanje 10 miliona evra, od kojih je napravljen Omladinski stadion, rekonstruisana srednjovekovna tvrđava Momčilov grad, investirano je i u Muzej. Mnogo je učinjeno i u oblasti ugostiteljstva i razvoja turizma. Sada grad raspolaže sa više od 1.000 kreveta u nekoliko hotela, ali i na Staroj planini u prostorijama bivše karaule, koju je grad kupio od Vojske Srbije i od nje napravio omladinsko-sportski centar. Centralni dom Vojske Srbije u gradu je, takođe, sada u vlasništvu Pirota, koji je zauzvrat obezbedio više stanova vojnim penzionerima i aktivnim vojnicima. Narednih meseci sledi rekonstrukcija ove ustanove, u kojoj ni ekser nije zakucan od sredine sedamdesetih prošlog veka, kada je izgrađena.

Polako, ali sigurno i Stara planina postaje prestižna turistička destinacija, a nije zaboravljeno ni seosko stanovništvo. Više od 90 odsto žitelja pirotskih sela pije vodu o kojoj brine JP "Vodovod i kanalizacija". Gotovo sva prigradska sela imaju kanalizaciju, a Krupac i sistem za prečišćavanje otpadnih voda. Svake godine se iz gradskog budžeta izdvoji šezdesetak miliona dinara za pospešivanje stočarstva, ratarstva, voćarstva, izgradnju pogona za preradu mleka.

Lepota staroplaninskih reka i kanjona biće sačuvana za buduće generacije jer su, iz upravo urađenog prostornog plana, izbačene sve lokacije za derivacione mini-hidrocentrale, koje su najveća opasnost po floru i faunu staroplaninske prirode. Kada je o ekologiji reč, Vasić podseća i da je na Muntinoj padini kraj Pirota napravljena savremena regionalna sanitarna deponija. Objekat zadovoljava sve ekološke standarde, napravljen je sredstvima EU, ali je mnogo uložila i lokalna vlast.
Da bi se pobeglo iz Andrićeve "proklete avlije", koja se metaforično preselila u Pirot, misli se i na budućnost. Svake godine iz gradskog budžeta se u školstvo ulaže oko 400 miliona dinara. Svako treće dete u porodici dobija beplatne udžbenike, vrtić, a mnogo novca se ulaže i u sportske klubove, kojih je više od 50. Gotovo da nema verskog objekta koji nije obnovljen. Za informisanje građana ove godine izdvojeno je oko 28 miliona dinara. Prisutni su i svi veliki trgovinski lanci. Brojni studenti dobijaju natprosečne stipendije, a na podršku mogu da računaju i uspešni sportisti, đaci...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije