IZMEĐU ISTORIJE I LEGENDE: Šaputalo se od uva do uva da je Golubić došao u Beograd da likvidira Tita

NEVELIK dosije u Beogradskom arhivu s oznakama UDB B-193 i nemačke BdS. Požutele stranice tek delimično svedoče o životnom i revolucionarnom putu Mustafe Golubića, člana "Mlade Bosne", dobrovoljca u odredu vojvode Voje Tankosića, pripadnika "Crne ruke", učesnika u Sarajevskom atentatu, svedoka u Solunskom procesu, rukovodioca u KPJ i jednog od najznačajnijih sovjetskih obaveštajaca između dva rata.

Arhiva

Čovek sa stotinu lica i 250 pasoša rođen je 1890. godine u Stocu u Hercegovini, a život mu se ugasio 26. juna ispred nemačkog streljačkog stroja u Pionirskom parku u Beogradu. I od tog trenutka je otišao pravo u legendu.

U šarolikoj biografiji Mustafe Golubića su i čuvene akcije sovjetske obaveštajne službe kada su Englezima ukrali tenk, a u Lionu pokupili gotove planove novog tipa aviona, i to ispred nosa francuske obaveštajne službe kojoj je preostalo da samo nemoćno širi ruke. Tu se ubraja i likvidacija britanskog obaveštajca Sidnija Relija, koji je zadavao velike glavobolje Sovjetskom Savezu.

Kažu da je od Solunskog procesa bio opterećen kraljem Aleksandrom. Na pomen njegovog imena, oči kao da su mu gorele plamenom osvete. Marijan Stilinović, predratni partijski aktivista, učesnik NOB-a i funkcioner FNR Jugoslavije, koji je bio u Mustafinoj grupi u Beču, dvadesetih godina prošlog veka u svojim sećanjima je zapisao:

- Aleksandra treba ubiti. To je ključ jugoslavenske revolucionarne politike i drugog rješenja i izlaza nema i ne može da bude - prenosi Stilinović Golubićeve reči, ukazujući da je tako pričao gotovo na svakom sastanku njihove grupe.

LEGENDA o Mujagi dalje kaže da je bio Staljinov prijatelj i da je veliki Hazjanin zbog njega pušio "hercegovina-flor", i da mu je Mustafa nabavljao duvan iz svog zavičaja u Hercegovini. Postoje vrlo ozbiljne indicije da je još pre Velikog rata počeo da radi za rusku carsku obaveštajnu službu Ohranu. Na to upućuju Mustafini česti susreti sa Viktorom Aleksijevičem Artmanovom, ruskim vojnim atašeom u Beogradu, i njegovim zamenikom Aleksandrom Ivanovičem Verhovskim. Ne zna se kad je počeo da radi za sovjetsku obaveštajnu službu. Moguće je da ga je i u tu priču uveo Verhovski, koji će posle Oktobarske revolucije biti predavač u sovjetskim vojnim školama. General-lajtnant Pavel Ivanovič Berzin biće mu neposredni šef. On će obučavati buduće obaveštajce zajedno sa Leopoldom Treperom... Mustafa će godinama voditi sovjetske obaveštajne punktove u Beču, Berlinu, Parizu, Pragu... Ne zna se koliko puta je boravio u Moskvi. I o tome ima mnogo kontroverznih detalja.

Trocki / Arhiva

Jedno je sigurno - ostao je u sećanjima Staljinove ćerke Svetlane, koja ga kao bliskog očevog saradnika, pominje u svojim memoarima.

GOLUBIĆ se vraća u Beograd posle početka Drugog svetskog rata i mnoge akcije izvedene 1941. godine u Beogradu i Srbiji vezuju se za njegovo ime. Među njima je podmetanje paklene mašine pod tribinu, sa koje je vojni zapovednik okupirane Srbije general-major Ludvig Šreder trebalo da posmatra defile nemačkih jedinica. Ostala je nedoumica da li je Mustafa postavio u podrumu jedne kuće 423 paketa eksploziva, koji je bio namenjen da digne u vazduh susednu zgradu u kojoj je trebalo da se održi važan folksdojčerski skup. Tu je i atentat na pomenutog general-majora Šredera, čiji se avion srušio na Bežanijsku kosu... Zatim su tu bili tragična diverzija u Smederevskoj tvrđavi i dizanje u vazduh magacina benzina na Tašmajdanu....

Tito odmah, u "Biltenu Glavnog štaba NOPOJ", u broju jedan, piše: "U akcijama sabotaže i diverzije postigli su srpski partizani već mnogo krupnih uspeha... To su: dizanje u vazduh benzina u Smederevu, municije i benzina na Tašmajdanu..."

Mit o Golubiću se širio. Šaputalo se od uva do uva da je došao u Beograd da likvidira Tita. Još tiše se govorkalo da ga je Tito prijavio Gestapou, najpre telefonom iz jedne vile na Dedinju, a potom da je Đilas napisao anonimnu prijavu. Širenje priča o ovom Hercegovcu ili, pak, nešto drugo nateraće rukovodstvo Titove Jugoslavije da se pozabavi njegovim životom. Bila je jesen 1954. godine. Zadatak je dobila grupa operativaca Obaveštajne službe od Aleksandra Rankovića, drugog čoveka Titove Jugoslavije. Uputstva su bila jasna: Drug Marko naređuje da svaki detalj treba savesno istraživati! Trebalo je razjasniti mnoge detalje iz zatamnjene biografije Mustafe Golubića. Kada je počeo da radi za rusku Ohranu? Pod kojim okolnostima i uslovima ga je preuzela Čeka, odnosno NKVD? Koji je bio njegov osnovni zadatak u Beogradu i Jugoslviji?

Aktivni operativci prvi put će zakoračiti u prošlost. Zadatak je bio da obiđu sve arhive, preture sve čelične kase u kojima su se nalazili raznorazni tajni papiri, da razgovaraju sa svim preživelim Jugoslovenima koji su poznavali Golubića ili imali bilo kakav kontakt s njim.

I PRIČA o velikom obaveštajcu je počela da se sklapa. Razgovaralo se sa desetinama ljudi. Prelistani su mogobrojni dosijei. Oficir Udbe Bora Nešković je stigao do Jelisavete Mančić, profesorke iz Novog Sada, koja je prešla da živi u Beograd i uselila se u stan u Dobrinjskoj 9. Njena veza sa Mustafom je bila sve čvršća. Očito je poprimila neke njegove karakteristike. Operativcima je tek u drugom ili trećem susretu dala prave informacije. Ispričala im je da je Mustafa u njenom stanu imao malu radio-stanicu i da je održavao redovnu vezu sa Moskvom. Na kraju dala im je i jednu svesku i kojoj su bile Mustafine beleške o radu obaveštajnih službi Nemačke, Engleske i Francuske, sa punim imenima obaveštajaca i zadacima na kojima rade. To je zapravo bio koncept depeša koje je slao. Bilo je tu informacija i o šefu ABVER-a Kanarisu, majoru Gestapoa Hansu Helmu, šefovima beogradske policije...

Operativcima Udbe general-pukovnik Voja Nikolić potvrdiće da je Mustafa radio-stanicom održavao svakodnevnu vezu sa Moskvom. On će biti i član Mustafine grupe u Beogradu koju su činili Čedomir Popović, Vasilije Čile Kovačević, Čeda Kruševac, Radivoj Uvalić Bata, Mate Vidaković i Bora Prodanović...

Generala Nikolića sa Mustafom Golubićem povezao je niko drugi do Aleksandar Ranković.

- Bože, da li je to Tito znao? - zapitaće se operativac koji je s njim razgovarao.

ANONIMNOM dojavom, 5. juna 1941. Golubić je potkazan Gestapou i uhapšen u Beogradu, u kući Tihomira Višnjevca, na Mirijevskom putu 97, pod lažnim imenom Luka Đerić. A isleđivanjem i mučenjem sovjetskog obaveštajca rukovodio je niko drugi do major Hans Helm.

Četiri puta je saslušavan (11, 13, 14. i 17. juna) i ono što je zabeleženo da je rekao svrstava ga u sam vrh svetskih pustolova i majstora špijunaže. Mustafa se islednicima Gestapoa predstavio kao - čovek bez stalnog zanimanja, prebivališta i kvalifikacija. Ništa nije priznao i nikoga nije odao - nijedno lice! Ni o svojoj aktivnosti na Beogradskom univerzitetu nije rekao ni reči, a rad za NKVD i Kominternu nije ni pomenuo.

Shodno okolnostima, kombinovao je istinite i izmišljene podatke o svojim aktivnostima. Hans Helm ništa nije saznao osim da je Golubić falsifikovao ili švercovao pasoše za organizaciju "Crvena pomoć". Prevodilac je bio neki Egon Helerman, a zapisničar Dejerler.

Kada je Crvena armija ušla u Beograd 1944, vojnici SMERŠ-a, obaveštajne službe III ukrajinskog fronta, pronašli su, ekshumirali i preneli posmrtne ostatke Mustafe Golubića u Moskvu. Sahranjen je uz sve vojne počasti.

Preporučujemo

Društvo

8 18

ČOVEK KOME JE SVET BIO DO KOLENA: Autobiografija Mustafe Golubića iz arhive Kominterne

13. 07. 2020. u 19:21

Društvo

0 4

MUSTAFA - ŠPIJUN SA STOTINU LICA: Revolucionarni fanatik koji se pojavljivao i nestajao kad god je to hteo

13. 07. 2020. u 20:28

Društvo

0 5

JEDINI BOSANAC U MEKSIKU: Kako je Mustafa Golubić osvajao američki kontinent

13. 07. 2020. u 21:40

Društvo

0 1

MISTERIOZAN NESTANAK GENERALA: Sovjetska služba, kojom je rukovodio Mujke, u Parizu otela belogardejca Kutjepova

13. 07. 2020. u 22:46

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije