ŠKOLA ŽMURI NA KLIMATSKE PROMENE: Istraživanje novosadskih naučnika pokazalo da deca malo znaju o velikoj pretnji po planet

Зоран Рајић

25. 06. 2024. u 05:00

STVARANjE znatiželjnih umova koji žele da razumeju, analiziraju i rešavaju probleme povezane s klimatskim promenama trebalo bi da bude jedna od ključnih tačaka u obrazovanju i vaspitanju budućih generacija.

ШКОЛА ЖМУРИ НА КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ: Истраживање новосадских научника показало да деца мало знају о великој претњи по планет

foto S. Rašić

Mladi naučnik sa Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo novosadskog PMF, dr Igor Leščešen iz Kule, koji zagovara ovaj stav - a još više ga je učvrstio kao član tima angažovanog u osnovnim školama u Vojvodini na istraživanju zastupljenosti klimatskih promena - smatra da interesovanje đaka za te teme prevazilazi dostupno gradivo i nastavne programe.

 

- Ohrabrujuće je da je veliki broj učenika upoznat s najvažnijim posledicama klimatskih promena, kao što su poplave, suše, povećanje temperatura, šumski požari, rast nivoa mora, opadanje nivoa vode u rekama... Međutim, neprijatno je saznanje da više od polovine učenika veruje da su klimatske promene prirodni ciklusi naše planete - navodi dr Leščešen.

On ističe da rezultati istraživanja, kojim su obuhvaćena 632 osnovca od petog do osmog razreda i detaljno analizirani obrazovni programi u školama u Srbiji, ukazuju na nedovoljnu zastupljenost klimatskih tema u nastavnim planovima.

- Iako bi se moglo pretpostaviti da bi geografija, kao predmet, bila idealna za edukaciju o klimatskim promenama, to nije slučaj, jer je toj temi posvećena samo jedna od ukupno 134 lekcije od 5. do 8. razreda. Klimatske promene se u nastavi u osnovnim školama pominju u još samo jednoj lekciji - u okviru biologije za osmi razred - napominje dr Leščešen.

Uključivanje roditelja

Naučnici sa Univerziteta u Novom Sadu ukazuju i na značaj aktivnog uključivanja roditelja u obrazovanje dece o klimatskim promenama.

- Roditelji su prvi i najvažniji učitelji, a podrška od kuće ima ključnu ulogu u formiranju dečjih stavova i vrednosti, koji se u školi samo nadograđuju - ukazao je dr Leščešen, koji trenutno među srednjoškolcima u Srbiji i Litvaniji vodi projekat EU Keep it Cool - Climate Change Education for Children ("Ostani kul - Obrazovanje dece o klimatskim promenama").

Preporuka je, naglašava on, da klimatske promene budu više prisutne u nastavnim planovima, kroz raznolike izvore informacija.

- Multimedijalni sadržaji, interaktivna predavanja i terenske posete doprineli bi da se kod najmlađih oblikuje svest o ozbiljnosti ove pretnje po našu planetu - poručio je dr Leščešen.

 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

KAKVA BOMBA U BANJALUCI! Borac doveo najveću ikonu bosanskohercegovačkog fudbala