REZOLUCIJU PODNELI ONI KOJI SU ČINILI NAJVEĆE ZLOČINE: Veliki skup Krajišnika i izbeglih na saboru u manastiru Krušedol (FOTO/VIDEO)

S. M.

25. 05. 2024. u 16:10

VIŠE od 7.000 bivših Krajišnika rasutih po svim delovima Srbije, ali ljudi i iz drugih krajeva koji su bili zahvaćeni ratom, okupilo se na 18. narodno-crkvenom saboru ''Krušedolska zvona 2024'', da se pokloni senima stradalh u ratovima od 1991. godine do 1995. godine.

РЕЗОЛУЦИЈУ ПОДНЕЛИ ОНИ КОЈИ СУ ЧИНИЛИ НАЈВЕЋЕ ЗЛОЧИНЕ: Велики скуп Крајишника и избеглих на сабору у манастиру Крушедол (ФОТО/ВИДЕО)

fOTO sk

Kao i svake godine krajem maja, ukaže im se prilika da se u manastiru Krušedol, sretnu sa prijateljima, poznanicima, bivšim komšijama iz kraja odakle su proterani, gde su im spaljene crkve i domovi. U odnosu na prethodne godine, ovogodišnji Sabor, bio je posećeniji, više od 25 autobusa širom Srbije i Republike Srpske dovezlo je ljude u manastir, gde se na sve strane vijorila srpska zastava.

U prepunoj manastirskoj crkvi, koja je posvećena Blagovestima presvete Bogorodice, u kojoj su sahranjeni kralj Milan i kneginja Ljubica Obrenović, patrijarh Arsenije Čarnojević i prvi vojvoda Srpske Vojvodine Stevan Šupljikac, parastos svim žrtvama slušio je episkop sremski Vasilije.

- Dugo godina sam ovde sa vama, a živim svaki dan krajiški život. Živim život Republike Srpske, srpskog naroda, živim za to da jednog dana Republika Srpska i Srbija budu jedno – rekao je Milorad Dodik predsednik Republike Srpske. - Tamo gde nema Republike Srpske i Srbije nema ni slobode za Srbe. Moram da kažem da se Srbija uzdigla, ja koji dolazim ovde vidim da se Srbija digla, da raste, da je sređenija. Predsednik Vučić apsolutno brani na najotvoreniji način Srbe i srpsku državu, gde god oni bili. Zato Vučić i njegov tim trebaju da budu podržani, jer su oni jednako tako i garancija nama u Republici Srpskoj. Ako držite do Republike Srpske, onda podržite Vučića.

Milica Đurđević Stamenovski ministarka za brigu o porodici i demografiju istakla je da su Srbija i Srpska jedna porodica i da je to strateško povezivanje doprinelo zajedničkom nastupu na međunarodnoj pozornici gde je branila čast i nacionalni ponos srpskog naroda.

- Republika Srpska nije genocidna tvorevina, Srbi nisu genocidan narod, Srpska je pozitivna tekovina srpskog naroda, lekcija iz patiotizam i ponos svih Srba ma gde se oni nalazili.- kazala je ministarka Stamenovski.

BEZ ISTRAGE

Prema podacima Dokumentaciono-informacionog centra ''Veritas'' u ''Bljesku'' je 1.i 2.maja 1995.godine ubijeno ili nestalo 283 Srba,a više od 30.000 napustilo je svoje ognjište.

Obučeni u narodne nošnje, tužni, ali i ponosni krajiški Srbi su u Krušedol došli da pokažu da neguju običaje iz starog kraja.

- Kroz ovaj Sabor, pokušavamo da se prisetimo svih naših što su nastradali, nestali, ne samo sa vreme građanskog rata već tokom 20. veka, da pošaljemo poruku tim moćnim svetskim silama, da smo mi narod koji je najviše stradao na ovim prostorima. To su srbi koji su živeli na prostoru za vreme Drugog svetskog rata nezavisne države Hrvatske, nad njima je počinjen strašan genocid, ne samo u Jasenovcu nego gotovo u svim tim prostorima koje je zahvatala nezavisna država hrvatska.- rekao je za ''Novosti'' Milojko Budimir jedan od organizatora Sabora i dodao da kada čovevek gleda šta se dešava u UN, ne može a da se ne pita čemu to služi.

- Jer zaista čini mi se, oni koji su najveće zločine proizveli sad podnose rezolucij. Saborovanje je na neki način odgovor, rekao bih te provokacije, da pokažemo da smo mi častan i dostojanstven narod koji se u ovakvim prilikma priseća i pali sveće onima kojih više nema- kazao je Budimir.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.

15. 12. 2024. u 13:55

Komentari (0)

SINIŠA MIHAJLOVIĆ PITAO MAJKU DA LI JE HRVAT ILI SRBIN: Samo jednom me je bilo sramota