PORTRETI I REKLAME IZ PROŠLOG VEKA: Na izložbi u Narodnoj biblioteci "Jovan Popović u Kikindi predstavljene fotografije Hečka Mora (FOTO)
SLIKE Kikinđana iz prošlog veka koje je snimio fotograf Hečko Mor (1871- 1934), pretežno muški, ženski i dečji portreti i porodične fotografije, kao i reklame za foto-usluge u časopisima, predstavljeni su na izložbi "Lica Velike Kikinde" u Narodnoj biblioteci "Jovan Popović".
Stare crno-bele slike, koje je Mor snimio tokom 37 godina rada, sakupio je bibliotekar Slobodan Tomić iz više izvora, najviše iz privatnih albuma sugrađana, kao i iz arhiva kikindskog Narodnog muzeja i biblioteke u kojoj radi. Najbogatiju pojedinačnu zbirku ima profesor Dragoljub Badrljica, pa je zato na prikazanim fotografijama mnogo njegovih Mokrinčana. U većini slučajeva pojedinci i ustanove imaju tek po jednu fotografiju određene osobe ili porodice i ona je jedini dokaz njihovog izgleda u određenom životnom dobu.
- Hečko Mor je rođen u jevrejskoj porodici u Makou, u današnjoj Mađarskoj. Foto-atelje u Velikoj Kikindi otvorio je 1897. kada je imao 26 godina. Pun naziv njegove radnje bio je "Zavod za fotografisanje, za uveličavanje i umnožavanje fotografija". Tako piše u svim reklamama toga vremena i na poleđini svake fotografije koju je izradio. Radnja je bila u centru, u dvorištu zgrade u Prestolonaslednikovoj ulici 10, prekoputa rimokatoličkog parohijskog doma. Telefon njegovog studija bio je 160. Ovi podaci nalaze se na svim njegovim reklamama i oglasima - prenosi Tomić.
Za snimke ovog fotografa Tomić se zainteresovao pre nekoliko godina kada je u porodičnoj kući pronašao sliku svog čukundede sa porodicom. Počeo je da istražuje da li slike iz Hečkove radnje imaju i druge, starije kikindske porodice. Tako je sakupio 74 fotografije starije više od jednog veka.
- Sve Hečkove fotografije bile su nalepljene na karton, skoro sve su dimenzija 165 sa 108 milimetara i svaka ima identičan parspartu. Na svakoj je i logo radnje, njegov potpis, a na većini piše i N. Kikinda, odnosno na mađarskom Nagyikikinda ili Velika Kikinda. Na nekima piše i Glavna ulica. Za izložbu smo slike uvećali - opisuje Tomić.
Kako je u pratećem katalogu izložbe "Lica Velike Kikinde" Tomić zapisao, Hečko Mor je u lokalnim novinama 1903. godine oglasio da želi da za šegrta primi dečaka iz dobre kuće. I posle je u više navrata bio raspoložen da obuči mlađe fotografe, kao što je zanatu naučio i svoje rođake Jožefa i Karolja, koji su mu pomagali u ateljeu. Čak je kasnije Karolj otvorio svoj studio u današnjem Novom Kneževcu. Pozivajući se na knjigu istoričara Vladislava Vujina "Kaži prstom, Velika Kikinda kroz novinske oglase i reklame", Tomić prenosi da je Mor pokušavao da se udruži sa dva kikindska fotografa, prvi put sa Šandorom Kalmarom 1913. a u međuratnom periodu sa Križakom.
Lica bez osmeha
- OSIM odeće, nakita i frizura, na starim fotografijama primetan je i strog izraz lica. Svi su ozbiljni, bez osmeha, ali sa nekako svečanim stavom. To je zato što nije svako mogao sebi da priušti slikanje, pa su se ljudi fotografisali jednom u životu. Te slike ostajale su potomstvu. Tek mnogo kasnije osmeh je bio "dozvoljen" na slikama - opisuje Milana Bajkin iz kikindske biblioteke.
- U novinskoj reklami iz 1907. Hečko reklamira fotografsko i optičko skladište, prodaje sve vrste aparata sa postoljem i njihove dodatke, ali i naočare, pozorišne dvoglede, termometre, barometre, kao i muške i ženske parfeme - nabraja Slobodan Tomić, profesor književnosti.
Kikindski fotograf iz prošlog veka bio je i nagrađivan za svoje slike. Na prvoj nacionalnoj izložbi u organizaciji Nacionalnog udruženja mađarskih amatera 1908. dobio je zlatnu medalju za fotografiju "Ovca". Drugu veliki nagradu dobio je godinu dana pre smrti, na velikoj zanatskoj izložbi u Zagrebu 1933.
- Umro je 1934. godine i sahranjen je na Jevrejskom groblju u Kikindi. Radnju pod imenom "Udova Hečka Mora" nastavila je da vodi njegova supruga Terezija, sa rođacima Jožefom i Karoljem. Radila je sve do nemačke okupacije - kaže Tomić.
Nažalost, postoji samo jedna i to dosta loša fotografija na kojoj je Hečko Mor. Slika je snimljena ispred njegovog studija, ali se ne zna čak ni kada. To svedoči da su se čak i fotografi u prošlom veku retko slikali. Ostali građani su pojedinačno ili porodično odlazili kod fotografa jednom ili dva puta tokom života i za to su se posebno pripremali, kaže Milana Bajkin, sa Zavičajnog odeljenja Narodne biblioteke "Jovan Popović" u Kikindi.
- Fotografije, koje je kolega Tomić prikupio, prikazuju građane Kikinde i Mokrina koji nisu imali veliku političku, istorijsku i kulturnu ulogu u tadašnjem životu Velike Kikinde. Te crno-bele slike, nastale u studiju, mogu da budu materijalni dokaz za proučavanje istorije portretne fotografije. U sociološkom smislu, odlazak kod fotografa bio je veoma važan događaj, tako da se oblačila najsvečanija odeća, uređivale frizure. Po odeći se može procenjivati i kom su građanskom staležu pripadali, intelektualci, zanatlije i trgovci pratili su građansku modu, dok su porodice sa sela često oblačile narodnu nošnju. Žene su oko vrata stavljale dukate, koji su bili njihov miraz - objasnila je Bajkin.
Fotografi u Banatu
- PRVI fotografski ateljei u Banatu otvarani su u drugoj polovini 19. veka i njihova osnovna uloga bila je snimanje građanskih portreta. U to vreme u Velikoj Kikindi bilo je 10 foto-radnji i jedna od njih bila je Hečka Mora. Mi u zavičajnom fondu čuvamo zbirku foto-dokumenata koja sadrži fotografije i razglednice. Slike su značajne zbog vremena u kojem su nastale, zbog istorijske, umetničke i sociološke vrednosti - navodi Milana Bajkin iz kikindske biblioteke.
MAKRON SVE IZNENADIO: Evo šta kaže o pregovorima sa Putinom
FRANCUSKI predsednik Emanuel Makron rekao je da ne isključuje mogućnost pregovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom „kada kontekst dozvoljava“.
17. 11. 2024. u 21:03
ŠTA JE ATACMS KOJIM ĆE UKRAJINA UDARITI NA RUSIJU? Američka raketa ima domet 300 km, koristi se za gađanje ovih ciljeva
ADMINISTRACIJA američkog predsednika Džozefa Bajdena ukinula je danas ograničenja koja su dosad Ukrajini blokirala upotrebu američkog oružja za napade duboko na rusku teritoriju.
17. 11. 2024. u 19:48
DA ČOVEK NE POVERUJE: Pogrebni biznis - evo čime se Legija bavi u zatvoru
TAJ posao mu je plaćen.
18. 11. 2024. u 15:42
Komentari (0)