Srbija

KO JE HERMAN HELFGOT? Sećanje na poslednjeg zrenjaninskog rabina

Музеј Зрењанин

14. 08. 2023. u 11:03

Google Dodaj Novosti kao svoj Google izvor

POVODOM obeležavanja 82. godine od deportacije Jevreja iz Zrenjanina i Banata, u petak, 18. avgusta  u 11.30 časova u Muzeju u Zrenjaninu otvara se izložba posvećena Hermanu Helfgotu, poslednjem zrenjaninskom rabinu, u organizaciji Jevrejske opštine Zrenjanin i posetiocima će biti dostupna do 13.septembra.  

КО ЈЕ ХЕРМАН ХЕЛФГОТ? Сећање на последњег зрењанинског рабина

Muzej Zrenjanin

Herman Helgot je bio poslednji predratni rabin u tadašnjem Petrovgradu, današnjem Zrenjaninu, rođen 1913. godine u Beodri, kako se nekada zvalo selo Novo Miloševo, u kući koja je bila u sklopu sinagoge.

-  Od rodne Beodre, preko Sarajeva, Beča, Budimpešte, Velikog Bečkereka (Petrovgrada), Štipa, Nirmberga, Bergen Belsena, Kelna i Saviona prikazan je Hermanov izuzetno bogat i zanimljiv život kroz izložbu fotografija i ličnih predmeta - kaže Biljana Dimkić Krčmar, istoričar umetnosti zrenjaninskog Muzeja, uz napomenu da su Izložbu priredili Dragan Rauški, Saša Stokić, Iskra Popov i Senka Vlahović.

Inače, Herman Helfgot, školovao se u Beču i Budimpešti, gde je doktorirao filozofiju i stekao zvanje rabina, a povratkom u Jugoslaviju, 1940. godine postavljen je za rabina Jevrejske opštine u Petrovgradu.

Tokom Drugog svetskkg rata bio je zarobljen i odveden u logor Langvaser u Nemačkoj, odakle je 1945. godine sa grupom britanskih oficira uspeo da pobegne i organizuje spasavanje preživelih u logoru Bergen Belsen, u kome je zatečeno oko 60.000 Jevreja.

Nakon rata, preko Crvenog krsta Herman saznaje da mu je cela uža i šira porodica stradala u holokaustu i donosi odluku da se posvetiti svojim preživelim sunarodnicima, a Englezi ga imenuju za vrhovnog rabina britanske okupacione zone, nakon čega se 1948. godine preselio u Izrael, gde je obavljao  Na toj dužnosti ostaje od 1945. do 1948. godine. Nakon toga se preseljava u Izrael, gde je obavljao dužnost rabina u Savionu, sve do  1970. godine i upravo u tom periodu nastaju njegova najznačajnija dela, Jevreji u Kelnu (1960), Jevrejski kalendar (1960), Ravnopravni ili trpljeni (1960), Istorija Jevreja Osnabrika (1969), Praznici i običaji Jevrejstva (1967), kao i najopširnije delo Jevreji u Donjoj Saksoniji (1979).

Dobitnik je najvišeg nemačkog odlikovanje za životno delo 1998. godine , a nakon smrti sahranjen je u Savionu, a njegova bogata ostavština čuva se u Arhivi Jad Vašema.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
POTRES! Hrvatska izbačena sa Svetskog prvenstva

POTRES! Hrvatska izbačena sa Svetskog prvenstva