Srbija

JELI CRVE DA PREŽIVE: Dvojica Despotovčana daju važne savete za boravak van civilizacije

З. Глигоријевић

09. 12. 2022. u 09:44

ZA snalaženje u prirodi najvažniji je dobro spakovan ranac, u kome je sve što može da zatreba - kaže Zlatko Jovanović iz Despotovca, koji sa snimateljem Goranom Stojanovićem već drugu godinu radi projekat "Prirodnjak", koji finansira Ministarstvo kulture.

ЈЕЛИ ЦРВЕ ДА ПРЕЖИВЕ: Двојица Деспотовчана дају важне савете за боравак ван цивилизације

Foto Z. Gligorijević

Iz emisije u emisiju njih dvojica savetuju zainteresovane kako da spremni odu u prirodu i čime sve mogu da utole glad, daleko od civilizacije.

- U rancu treba da bude stvari neophodnih za najmanje tri dana boravka u prirodi. On mora da sadrži kontejnere u kojima se sprema hrana, sečiva, nož, testeru ili sekiru, sredstva za paljenje vatre, poput upaljača, fajer stila, kremen kamena, ali i rezervnu odeću, hranu, kanape, ciradu, od koje može da se napravi sklonište, ili vreću za spavanje, podmetač. Obavezni su baterijska lampa, a najbolja je čeona, kako bi ruke bile slobodne, kao i kompas ili mapa - savetuje Jovanović.

On dodaje da se ranac pakuje u zavisnosti od terena, da treba poneti što manje opreme, ali da ona bude multifunkcionalna. Uvek nosi posudu u kojoj priprema kafu, supu, čorbu, kompot i prokuvava vodu ukoliko nije siguran u njenu bakteriološku ispravnost. Tu je i tiganj za spremanje jela. U rancu uvek ima i konzerviranu hranu, supe i čokoladice za slučaj da u prirodi ne nađe ništa.

Foto Z. Gligorijević

Zlatko Jovanović priprema "indijansku limunadu"

Što se tiče ishrane u prirodi, mogu da se jedu kopriva, konjski bosiljak, čičak, bokvica, koren i list maslačka, ljubičica, bela rada, sremuš, gljive, korenje biljaka, poput korena čička, plodovi bukve i hrasta, cvet i plod bagrema, glog, šipak, trnjine, drenjine, brekinje i kora gotovo svakog drveta. Konzumira se kambijum, drugi sloj drveta. Brezina voda je hranljiva, a može da se koristi i za zarastanje rana.

- Jeo sam divlje jagode i kupine, pravio sam čajeve i kompote od divlje kruške, jabuke, trnjine, gloga, šipka, drenjine, maline i kupine. Jedem potkorne crve, žabe, puževe, mrave, mravlja jaja i trutovska legla. Termički sam ih obradio. Sve je veoma ukusno. Često pripremam i indijansku limunadu, odnosno sok od cveta ruja, bogatog vitaminom C. Cvet se izmrvi u flaši vode, ostavi se da odstoji pola sata, a potom se doda malo šećera - otkriva Jovanović za naš list.

Foto Z. Gligorijević

NEKE PEČURKE VIŠE NISU JESTIVE

Jovanović i Stojanović, koji najčešće borave na Beljanici, na ovoj planini pronašli su preko 50 vrsta gljiva. Ova godina je bila veoma pogodna za njihov rast, jer se rosa dugo zadržavala, pa je i bez kiše bilo puno vlage.

- Mnoge gljive koje su važile za jestive više nisu, jer sadrže kumulativan otrov. To znači da mogu da se jedu 20 godina i da nakon toga od njih počinju da otkazuju bubrezi i jetra. Izdvojio bih bukovu bradu, koja je pravi delikates i lekovita je. Veoma je rasprostranjena crvena pupavka, od kojih je najotrovnija zelena pupavka - kaže Jovanović.

On dodaje da su jesenje jestive pečurke vrganji, bukovače, sunčanice, borovnjače, borov klin, rujnica, dok bukov trut i panjevčice mogu da se nađu i preko zime.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
RUSIJA NA NOGAMA! Zbog onoga što se sprema u Beogradu Rusi netremice gledaju ka Srbiji

RUSIJA NA NOGAMA! Zbog onoga što se sprema u Beogradu Rusi netremice gledaju ka Srbiji