Srbija

GORŠTACIMA GORKE BRAZDE: Više od stotinu živih od 1.500 pridošlih svedoči o teškom životu u ravnici

Z. Rajić

28. 11. 2022. u 06:00

POSLEDNjE subote u novembru, po tradiciji, u Kuli je obeležena 76. godišnjica doseljavanja kolonista iz Crne Gore, koji su ovamo stigli posle Drugog svetskog rata.

ГОРШТАЦИМА ГОРКЕ БРАЗДЕ: Више од стотину живих од 1.500 придошлих сведочи о тешком животу у равници

Foto M. Vulović

Manifestacijom "Tradicija kao zaveštanje" obnovljeno je sećanje na porodice koje su 1946. godine napustile krševiti zavičaj i vozom bez voznog reda stigle u "obećanu, ravnu i blagorodnu" Vojvodinu.

Život gorštaka u novoj sredini oživljen je izložbom fotografija, dokumenata i etnografskih eksponata, koja je od 2017. godine postavljena u spomen-sobi kolonista, uređenoj u firmi privrednika Miomira Đukića, potomka doseljenika i koautora monografije "Kolonisti kroz vreme i prostor". Drugi autor je Žarko Popović, koji se kao devetogodišnjak, sa sestrom i dva brata, ocem, majkom, dedom, babom i dvojicom stričeva, u rodnim Petrovićima, selu u nikšićkom srezu, ukrcao u teretni voz za Bačku u januaru 1946. godine.

- Đed je sigurno razmišljao zašto ga u njegovim poodmaklim godinama večno iseljavaju iz njegovih Banjana i njegovih Petrovića, zašto napušta viševekovno ognjište, svoje rođake, groblja, crkve i najveću svetinju - manastir Kosijerevo. Šta kazati za starije koloniste, osim da su bili velike žrtve, pretpostavljajući da će kolonizacija obezbediti prosperitet i svetliju budućnost njihovim porodicama. Stariji ljudi su često govorili: "Ko se seli, taj se ne veseli" - rekao je Popović.

Kula je posle Drugog svetskog rata bila srez, a sad je opština, u čija su se četiri naselja kolonisti uselili mahom u napuštene švapske kuće. U Sivac su stigli iz pljevaljskog i bjelopoljskog sreza, u Crvenku iz danilovgradskog, u Kruščić iz kolašinskog, a u Kulu iz svih srezova, ali najviše iz šavničkog, nikšićkog i barskog.

Od 1.500 kolonista prispelih u Kulu, živih je više od stotinu. Među njima je i Radoman Rašo Cicmil (90), koji pominje da je život doseljenih Crnogoraca bio vrlo težak.

- Ustajali smo rano i zaprežnim kolima odlazili da do večeri radimo na poljima kako bi smo postigli što više trudodana, po kojima smo bili plaćeni u novcu, naturi ili "tačkicama". Drugi su radili u fabrikama, jer je Kula bila razvijeno industrijsko mesto, sa prihodom većim nego cela Crna Gora. Najteže je bilo 1948. godine, u vreme Informbiroa, kad su mnogi otišli na Goli otok - ispričao je Cicmil.

Foto M. Vulović

Od pre četiri godine, na mestu gde su se kolonisti u Kuli iskrcavali iz voza, a sad se oni i njihovi potomci tamo sastaju, postavljen je stari zatvoreni vagon (furgon), koji podseća kako su brđani stigli u ravnicu. Ispred furgona je i ovog novembra kolonizacija obeležena svečanim programom, u kojem su učestvovali zdravičar Božidar Miljanić i ženska i muška pevačka grupa KUD "Durmitor", guslari iz KUD "Marko Miljanov" i pesnik Uglješa Slijepčević.

Foto M. Vulović

PROSLAVE ČEKALE SEDAM DECENIJA

OBELEŽAVANjE godišnjice kolonizacije u Kuli počelo je tek posle sedam decenija otkad se dogodila, a lane je osnovano Udruženje kolonista i potomaka iz CG 1946.

- Upitasmo se kako prođe 70 godina, a da nikako dotle ne proslavismo taj veliki događaj, a imali smo mogućnosti, posebno što smo bili u lokalnoj vlasti, jer izređaše se četiri predsednika opštine koji potiču iz ponosne Crne Gore - poručili su iz Udruženja.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (1)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
DAČO, JOŠ JEDAN DAČA JE NA PUTU! Zašto je Okanović sinu dao ime po Danilu Lazoviću? Zajedno smo se molili Bogu

"DAČO, JOŠ JEDAN DAČA JE NA PUTU!" Zašto je Okanović sinu dao ime po Danilu Lazoviću? "Zajedno smo se molili Bogu"