ARARAT ME JE OSTAVIO POTPUNO BEZ DAHA: Paraćinac Igor Stefanović osvojio je tursku planinu

Zorana Rašić

14. 08. 2022. u 17:20

TREBALO je da prođe mnogo godina i da se sve kockice slože, da Igor Stefanović (38) posle skoro dve decenije planinarenja ispuni svoju davnašnju želju i stekne visokogorsko iskustvo.

АРАРАТ МЕ ЈЕ ОСТАВИО ПОТПУНО БЕЗ ДАХА: Параћинац Игор Стефановић освојио је турску планину

Članovi ekspdicije, Foto Privatna arhiva

Za to vreme uspeo je da osvoji sve vrhove Balkana do 3.000 metara nadmorske visine. Da se vine "nebu pod oblake" preko 5.000 uspelo mu je tek nedavno, kao članu međunarodne ekspedicije koju je predvodio Zoran Pavlović Paća iz Predejana.

Paća je već pohodio mnoge najviše vrhove Evrope, Azije, Afrike i Južne Amerike.

Početkom avgusta okupio je 13 planinara iz Srbije, Makedonije, Bugarske i Hrvatske i poveo ih put Ararata, na najviši vrh na krajnjem severoistoku Turske.

- Niko od nas pre toga nije savladao uspon preko 3.000 metara, pa nam je to svima bilo nezaboravno iskustvo. Ekspedicija je trajala od 1. do 7. avgusta, a polazna tačka uspona nam je bila na visini od 2.200 metara. Pratili smo vremenske prilike i sa tim smo imali baš mnogo sreće. Prvi kamp nam je bio na 3.400 metara, drugi na 4.200 i sa te visine, 5. avgusta nešto posle ponoći, krenuli smo na završni uspon na vrh. On je na 5.137 metara.

Trebalo nam je punih šest sati da izađemo na Veliki Ararat, koji je jedan šiljak pod večitim ledom. Mi smo imali prijatnu, skoro prolećnu temperaturu od minus osam, a krenuli smo sa letnja 33 stepena - priseća se neverovatnog iskustva Stefanović, sa kojim smo razgovarali odmah po povratku iz Turske.

Svaki planinar nosio je sa sobom mali ranac od 35 litara, dok su im velike transportne rance od kampa do kampa nosili Kurdi na konjima. Oni su im bili domaćini. Ararat se, inače, nalazi u blizini tromeđe sa Iranom i Jermenijom, a turska vojska je bila svuda i sve je kontrolisala. Mali Ararat je u neposrednoj blizini Velikog, ali ekspedicije njega više ne pohode zbog bezbednosnih razloga. Granica je tu još bliža, zbog čega je taj vrh čak bio miniran, objašnjava naš sagovornik.

Dodaje da su svi iz ekspedicije tokom penjanja imali simptome visinske bolesti zbog dosta nižeg atmosferskog pritiska. To su bolovi u glavi, mučnina, povraćanje, dijareja...

- Ja sam samo izgubio apetit, a zbog manje količine kiseonika sa svakim metrom uspona kretanje je bilo sve teže - priča Igor.

Stefanović na vrhu, Foto Privatna arhiva

Osvajanje Ararata i visokogorsko iskustvo za njega je bio veliki izazov koji je želeo da iskusi, tim pre jer već pet godina vodi paraćinski Planinarski klub "Javorak" sa oko 200 članova. Klub, nažalost, nema novca da bar jednog iskusnog člana godišnje pošalje u neku ekspediciju, tako da se ovakve avanture finansiraju iz sopstvenog džepa. Uz novac, Stefanović je morao da uklopi i godišnji odmor, pa je jednonedeljni pohod na Ararat "legao" savršeno.

- Ekspedicije na najviše planine sveta, inače, traju i po mesec ili dva dana. Zahtevne su i finansijski i vremenski. A ko to danas iz Srbije može da priušti? Ovo pitanje više sebi nego nama postavio je na kraju naš sagovornik.

Kamp iz koga su krenuli u osvajanje, Foto Privatna arhiva

KONDICIJA

KAKO svedoči paraćinski planinar, Ararat jeste fizički zahtevna planina, ali ne i tehnički. Za uspešan uspon potrebna je zavidna fizička kondicija, ali, planinarskim jezikom rečeno, nema "eksponiranih delova", pa nije potrebno korišćenje alpinističke opreme.

- Samo poslednjih stotinu metara do vrha koristili smo dereze. To su šiljci koji se stavljaju na cipele radi bezbednijeg kretanja i sa njima smo stigli na vrh - veli Igor.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

PREMINULA ČUVENA SPISATELJICA: NJene knjige su prodate u više od 91 milion primeraka