Srbija

DNEVNO "UBERU" I DO 4.900 DINARA: Na plantaži Stančića u Miloševu kod Negotina počela berba kupina

S. M. JOVANOVIĆ

18. 07. 2022. u 10:44

GORAN Stančić iz Miloševa kod Negotina, sa više od 20 godina iskustva u proizvodnji kupina, krenuo je u još jednu berbu bez zagarantovane otkupne cene, ali sa obećanjem da će najboljeg berača poslati na desetodnevno letovanje, u Grčku ili Tursku, gde već poželi.

ДНЕВНО УБЕРУ И ДО 4.900 ДИНАРА: На плантажи Станчића у Милошеву код Неготина почела берба купина

Foto S. M. Jovanović

- Fizički, berba i jeste i nije težak posao, ali ove visoke letnje temperature znaju da uspore berače. Hteo sam zato da ih motivišem, ali i da nekoga nagradim sa deset dana letovanja. Za početak jednu osobu, a nadamo se naredne godine i više njih. Interesovanja ima sa svih strana Srbije, ali smo trenutno spisak popunili. Za dobre berače se nađe mesto. Mi im obezbeđujemo redovnu isplatu na kraju dana, kafu, hladne napitke, za ove sa strane i gorivo - kaže Stančić.

Ovih dana na plantaži porodice Stančić dvadesetak berača iz cele Negotinske i Timočke Krajine bere krupne plodove kupina, po ceni od 30 dinara po kilogramu. Oni najbolji uberu i do 180 kilograma, pa mogu prosečno da računaju da dnevno "uberu" od 2.000 do 4.900 dinara, koliko je rekord iz prethodnih berbi.

- Berem i ja. Moram. Proveravam kako ko bere. Ima tu i novih ljudi koji ovo prvi put rade, pa da ih uputim da beru crne, da budu cele, neoštećene. Prva i zadnja berba, to kažem iz iskustva, budu najlošije po količinama pa dobar berač za prvu berbu ubere i do 100 kilograma, a posle i do 180 kilograma, zavisno od spretnosti - dodaje ovaj domaćin koji je proizvodnju kupina započeo 2001. na 40 ari, praktično od nule, pažljivo osluškujući i zemlju i kupinjare.

Stančići, sada, kupinu gaje na 1,20 hektara površine. Iskrčili su stare zasade i spremaju nove, prednost dajući sorti loh nes, koja se na ovim prostorima pokazala i kao najslađa, ali i najizdržljivija.

- Pre desetak dana smo imali ekstremno visoke temperature koje su donekle umanjile prinose, ali se nadam da će se rod do kraja avgusta, dokle traje berba, sačuvati. Očekujem rod do 20 tona po hektaru, uz punu primenu agrotehničkih mera koje smo sproveli, prihranu, navodnjavanje kap po kap - dodaje Goran.

Foto S. M. Jovanović

Za uspešno gajenje kupina, stabilne prinose i dobar kvalitet, neophodno je da se obezbedi i optimalan nivo zemljišne vlage. Kupina ovde ima tradiciju, ali poslednjih godina pritisnuti sve nižim otkupnim cenama, mnogi se teže odlučuju da je uzgajaju.

- Svake godine ulažemo u proizvodnju kao da će se naš rad isplatiti, a svake godine na početku berbe mi nemamo otkupnu cenu, koja i kad se formira ne zadovoljava ni kvalitet proizvodnje, a kamoli troškove koji su prisutni u proizvodnji. Smatram da bi to pod hitno trebalo da se promeni kako bi proizvođači kupina, malina i jagodičastog voća održali proizvodnju - kaže Goran Stančić.

Foto S. M. Jovanović

U VINU NALAZE SPAS

STANČIĆI deo roda prodaju u svežem stanju, kao konzumnu kupinu, po pijacama i marketima, ali su, da bi sačuvali zasade, otišli korak dalje i svoj proizvod - pretvorili u vino.

- Kako sam krenuo sa kupinom, počeo sam i sa pravljenjem vina, eksperimentisali smo dok nismo bili zadovoljni. Cene kupine su nestabilne, ne znaju se na početku berbe. Deo je prodamo kao konzumnu, ako budu dobre cene davaćemo i hladnjačama, a u svakom slučaju ćemo praviti vino, a naše je ljubav u čaši jer biramo najbolje, najzrelije i najslađe kupine - dodaje Stančić.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH
Društvo

0 9

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.

15. 12. 2024. u 13:55

Komentari (1)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
PRIRODNO REŠENJE ZA KAŠALJ: Poslušajte savet lekara i rešite problem koji utiče na kvalitet života

PRIRODNO REŠENJE ZA KAŠALJ: Poslušajte savet lekara i rešite problem koji utiče na kvalitet života