NEMA slađih lubenica od onih iz Deronja kod Odžaka, u šta se i ovog leta uveravaju kupci, ali su "gorke" proizvođačima, jer tvrde da, ako bostanu ne poraste vrednost, neće uspeti da pokriju ulaganja.
Najnovije iz rubrike
PRAVOSLAVNI HRAMOVI PUNI VERNIKA: U Leskovcu i okolini obeleženo Badnje veče i Božić
U svim pravoslavnim hramovima šest lokalnih samouprava na području Jablaničkog okruga, uz prisustvo velikog broja vernika, obeleženi su Badnje veče i Božić.
07. 01. 2025. u 13:31
PRIJAVE DO 10. JANUARA: I ove godine tradicionalna Bogojavljenska manifestacija u Kraljevu
Tradicionalna Bogojavljenska manifestacija – plivanje za krst časni u organizaciji Prvaoslavnog bratstva „Sveti Nikolaj Žički“, u Kraljevu će po 18. put biti održana 19. januara na ibarskom keju.
07. 01. 2025. u 13:30
U ZNAK SEĆANJA NA SINA BOGDANA: Slavoljub Milanović i ove godine darivao kragujevačku decu
Kragujevčanin Slavoljub Milanović i ove godine je darivao kragujevačke decu u znak sećanja na svog prerano preminulog sina Bogdana. Pred Novu godinu darove je dobilo 250 mališana, a na Badnji dan još stotinak.
07. 01. 2025. u 06:45
BOŽIĆNE SVEČANOSTI U KRAGUJEVCU : Tradicionalno paljenje badnjaka i lomljenje česnice u portama hramova
Kragujevčani koji pravoslavni Božić slave po julijanskom kalendaru obeležili su Badnji dan. I ove godine okupili su se u portama Sabornog hrama i hrama Sv.Trojice, gde je Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit šumadijski G. Jovan sa sveštenstvom služio večernju službu. Upriličeno je i osvećenje i paljenje badnjaka koje je upotpunio dečiji crkveni hor i vatromet.
06. 01. 2025. u 22:01
KORINĐANJE NA BADNJE VEČE: Stari običaj u Kikindi kada deca pevaju vesele pesme
U Kikindi se još uvek neguje stari narodni običaj na Badnje veče koji se zove korinđanje. Ogleda se u tome da mala deca u grupama odlaze na vrata domaćina, rođaka i komšija i pitaju da li je slobodno da korinđaju.
06. 01. 2025. u 21:44
Hleba bez motikw
10.07.2022. 13:24
Nije normalno da neko proizvođaču plati 20-25 dinara po kg za bilo koji proizvod, a onda taj isti proizvod preprodaje za 50-60 dinara po kg. To čak nije ni pola-pola, a proizvođač iz svoje "polovine" ima mnogo više izdataka, nego nakupac iz svoje. Pri tome, proizvođač u ovom slučaju trpi "štetu" na celokupnom prinosu, jer on je još u martu krenuo na "put bez povratka" i jedini spas mu je da sve proda, a nakupac jednostavno otkaže porudžbu, ako roba ne ide i više ne trpi štetu. Nije pošteno. Nije održivo.