ĆILIM, KAČKAVALJ I PEGLANA KOBASICA: Piroćanci, uz pomoć grada, uspešno zaštitili "sveto trojstvo" svojih brendova

Emina Grčić

11. 04. 2022. u 16:00

ZAŠTITOM geografskog porekla peglane kobasice, Piroćanci su, kako kažu, zaokružili priču o "svetom trojstvu" ovdašnjih trgovinskih marki ili brendova, koji su vekovima unazad bili prepoznatljivi i proneli slavu čitavog kraja podno Stare planine.

ЋИЛИМ, КАЧКАВАЉ И ПЕГЛАНА КОБАСИЦА: Пироћанци, уз помоћ града,  успешно заштитили свето тројство својих брендова

Dr Đorđević i Colić, Foto V. Ćirić

Jer, ćilim sa svojih stotinak motiva, karakterističnih za ovaj deo Srbije, zaštićen je još 2003, a desetak godina kasnije se u istovetnoj poziciji našao i staroplaninski kačkavalj od kravljeg mleka.

Rešenje o zaštiti geografskog porekla "peglane", zameniku gradonačelnika Milošu Coliću je uručila dr Vesna Đorđević, direkotorka Inistituta za preradu mesa i higijenu, a u postupak zaštite bili su uključeni i Ivanka Branković Lazić, pomoćnica direktorke za naučno-tehničku saradnju, te Branislav Raketić, rukovodilac grupe za kvalitet, deklarisanje i označavanje hrane pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Procedura je trajala duže od dve godine i podrazumevala je izradu studije koja obuhvata sve uslove proizvodnje, kvalitet i poreklo mesa, recepturu...

- Značaj peglane kobasice prevazilazi okvire pirotskog kraja. S obzirom na to da je reč o visokokvalitetnom proizvodu od probranog mesa, ona je značajna za čitavu Srbiju, što znači da je naredni potez zaštita na međunarodnom nivou. Kada smo otpočeli postupak, u Pirotu je bilo 39 radionica, odnosno majstora za izradu ovog proizvoda - kaže dr Vesna Đorđević.

Branislav Raketić kaže da je u proteklom periodu uloženo mnogo rada i truda oko zaštite, da bi se ispoštovali svi kriterijumi. Naredni korak biće zaštita u EU, što znači da će postupak biti pokrenut do kraja ove ili najkasnije početkom naredne godine.

Pirotski ćilim sa raznim motivima, Foto V. Ćirić

A, cilj je da se pod imenom ovog delikatesa, za koji mnogi tvrde da je afrodizijak - upravo zbog posnih mesa od kojih se proizvodi - ubuduće ne prodaje sve i svašta, kao što je svojevremeno bilo sa pirotskim kačkavaljem koji je pravljen u mnogim delovima Srbije i nikada nije ni "video" Staru planinu.

Predsednik Udruženja proizvođača peglane Marjan Savić kaže da su ovakav epilog priželjkivali svih minulih godina, a posebno od 2013, kada je organizovan prvi Sajam peglane kobasice. Očekuje da će zaštita biti veliki dobitak za proizvođače i ekonomiju ovog kraja, pa naglašava da postupak ne bi bio doveden do željenog kraja bez ogromne podrške lokalne samouprave.

Kravlji kačkavalj sa Stare planine, Foto V. Ćirić

- Ubuduće neće biti moguća zloupotreba ovog proizvoda koji treba da podstakne stočarstvo na krajnjem jugoistoku Srbije, koje je osnovna sirovinska baza za ovu delatnost, ali i za proizvodnju pirotskog ćilima i staroplaninskog kačkavalja. Zato Gradska uprava, uz standardne državne subvencije, svake godine povećava lokalni budžet namenjen razvoju ovčarstva, govedarstva i kozarstva, pa će on ove godine iznositi bezmalo 60 miliona dinara - kaže zamenik gradonačelnika Pirota Miloš Colić.

Detalj sa Sajma peglane kobasice, Foto V. Ćirić

KVALITET

NAJNOVIJE zaštićeni pirotski brend se izrađuje isključivo od takozvanih posnih mesa, kao što su juneće, ovčije i kozje, uz dodatak standardnih začina. Suši se na vetru, uz istovremeno "peglanje" flašom koja izbacuje vazduh, a ovaj mezetluk u sebi ne sadrži bilo kakve aditive, niti pojačivače ukusa i mirisa.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.

15. 12. 2024. u 13:55

Komentari (0)

DA LI ĆE NOVAK VIKATI NA ENDIJA: Bivša britanska teniserka o saradnji Đokovića i Marija