BOJOVIĆ: Kako je nezavisni tviteraš i biznismen 12 dugih godina ćutao o propasti Srbije

DOK su između 2000. i 2012. Srbija i Novi Sad umirali, dok su desetine hiljada Novosađana i stotine hiljada ljudi iz cele države ostajale bez posla, Čoban je bio medijski magnat koji je ćutao o svemu, osim o razvodima na estradi

Foto: Jutjub/Rtv Stara Pazova

Američki filozof i borac za građanske slobode Henri Dejvid Toro napisao je pre 173 godine da je lična savest najvažniji i najpouzdaniji putokaz za čestitog čoveka. Toro je smatrao da slobodan građanin treba državi da plati sve, ali da od nje ne treba da primi ništa, piše Milorad Bojović.

“Ako se posvećujem drugim traganjima i mišljenjima to ne treba da činim sedeći na tuđoj grbači.”

Nije teško utvrditi da je Toro govorio o povlašćenima. O malom broju građana koji imaju ekskluzivno pravo da rade s državom. Da ostvaruju velike prihode iz poslovnih aranžmana s državnim isntitucijama. Govorio je o pojedincima koji iz državnog budžeta izvlače velike količine novca, a o državi govore i pišu u najgorem mogućem kontekstu. Ne mislim da je država sveta krava, već da postoje pojedinci koji imaju trajni sukob sa savešću, jer, da citiram Toroa, “sede na tuđoj grbači”, a govore i rade protiv te grbače. Ima ih mnogo. Ali, među onima koji o državi misle sve najgore, a obilato se koriste njenim parama, vrlo visoko mesto zauzima jedan precenjeni novosadski medijski mogul. Robert Čoban, rodonačelnik pretvaranja vašara prostote u obaveznu nacionalnu lektiru, misli i ponaša se suprotno Torou. On od države uzima neštedimice, a ništa joj ne daje. Osim prezira! Toro je nastojao da dokaže da nezavisni intelektualac može da živi nezavisno od države i da se izdržava sopstvenim radom. Za razliku od njega Čoban postupa potpuno suprotno. Najveći broj njegovih finansijskih aranžmana vezan je za državu. Za pojedine ministre u Vladi Srbije, a istovremeno je jedan od najagilnijih i najaktivnijih kritičara Srbije, koji državni novac koristi kao gorivo tog svog kritičarskog elana. Međutim, taj ljuti paradoks nije nešto što tišti njegovu savest. Niti je nešto što ga razdire i muči. Kad se pažljivo analiziraju njegovi stavovi o najvažnijim pitanjima, od obrazovanja, gde ima velike rezultate – sve devojčice izgledaju kao junakinje naslovnica “Sveta” i “Skandala”, preko infrastrukture, životne sredine, energetike, crkve, vojske i kulture, pa do spoljne politike, i njegov obligatorni odnos sa institucijama koje kritikuje, stiče se utisak da Čoban smatra da sve sem para i njega samog treba smatrati prolaznom vrednošću. Privremenim, potrošnim kapitalom. I zato nastoji da sebe predstavi kao nezavisnog, slobodnog, uspešnog biznismena, koji ima kritički stav o društvu. I vlasti.

Ali, to je lažna slika. Falsifikovani imidž. Nezavisni, slobodni biznismen Čoban nije uvek bio tako nezavisan i slobodan. Ne tako davno, u periodu između 2000. i 2012. godine, dok su Srbija i Novi Sad umirali, dok su desetine hiljada Novosađana i stotine hiljada ljudi iz cele države ostajale bez posla, Čoban je bio medijski magnat koji je ćutao o svemu, osim o razvodima na estradi.

Dok su Čanak i Pajtić 30 godina pokušavali da naprave pardržavu Vojvodinu, nikada nije izustio, niti napisao ijednu reč kritike. Možda zato što se slagao sa planom nezavisne Vojvodine? Ali su zato njegovi mediji s izuzetnim zanimanjem pisali o bludnim odnosima Vojvođanki s vanzemaljcima. Dok je Vojvodina pljačkana preko Fonda za razvoj novih tehnologija i Razvojne banke, pisali su feljtone o pohodima vampira na vojvođanska sela. Kada su šećerane poklanjane za jedan dolar, kada su milioni hektara najplodinije vojvođanske zemlje poklonjeni nekolicini tajkuna, bliskih Pajtiću, Čanku, Đilasu, izveštavali su o problemima kafanskih pevačica sa strijama, botoksom i silikonskim umecima. Kada je formirana hobotnica nevladinih organizacija preko kojih su pustošeni budžeti države, pokrajine i lokanih samouprava, glavni fokus interesovanja njegovog medijskog carstva bio je usmeren na promociju nemorala, šunda i prostaštva. Kada je uništavanjem vojske, odbrambena moć Srbije bila svedena na nivo udruženja penzionera, slavodobitno je razotkrivao preljube među starletama i njihovim sponzorima. Dok su pljačkani i uništavani Jugoalat, Jugodent, Hins, Neimar, njegova imperija bavila se Stojinim rodnim identitetom i intelektualnim aktivnostima Miloša Bojanića. Ukupni troškovi Čobanovog carstva, koje opstaje zahvaljujući vezi s državnim budžetom, tokom protekle tri decenije koštali građane Srbije nezamislivo bogatstvo. Taman da i on, po ugledu na Dragana Šolaka kupi jedan engleski fudbalski klub!

I da se razumemo, niednog trenutka ne sporim Čobanovo pravo da bude nezavisni intelektualac i da se na Tviteru utrkuje s Marinikom Tepić i Đilasom u napadima na državu. Sporim njegovu nameru da svoje bogatsvo neprestano uvećava isisavanjem novca iz budžeta, a da se istovremeno javlja kao najveći i vodeći kritičar države. Ukoliko želi da se nametne kao kritičar države, onda bi bilo pošteno da se odrekne svih miliona koje zarađuje kroz saradnju s njom. I da sav novac koji je do sada zaradio od saradnje s ministarstvima, pokrajinom i lokalnim samoupravama donira u humanitarne svrhe, i onda na otvorenom tržištu zaradi novac za svoj opozicioni angažman. Tržište i izbori su jedino nepogrešvo merilo kvaliteta i uticaja u javnom mnjenju, navodi Bojović. 

Preporučujemo

Politika

0 4

ZORAN ĐORĐEVIĆ: Šolak se bahatio novcem građana Srbije

05. 01. 2022. u 18:14

Politika

24 44

ISTINA O "RIO TINTU": Đilas, Jeremić, Koštunica i Tadić još 2006. dali garanciju da će dobiti rudnik litijuma u Srbiji

05. 01. 2022. u 10:22

Politika

10 13

SKANDAL: Danas se bore protiv Rio Tinta, a potpisali su sporazum sa UK zbog kog nam prete ozbiljne kazne

30. 12. 2021. u 08:27

Politika

7 12

VUČIĆ ODGOVORIO NOVINARU N1: Siniša Mali najbolji ministar finansija u celom regionu

29. 12. 2021. u 19:34

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije