POMOĆ ŽENAMA I DECI DA NE TRPE NASILJE: Sigurna ženska kuća Centra za socijalni rad u Novom Sadu obeležila deceniju i po rada

SIGURNA ženska kuća Centra za socijalni rad u Novom Sadu godišnje zbrine 110 korisnika, 50 žena i 60 dece.

Skupština grada

Takođe, veliki broj žena se i telefonom obratilo za pomoć u procesu donošenja odluke da iz nasilja izađe, predočila je dr Padejski Šekerović, rukovodilac ovre ustanove koja je današnjom konferencijom „prekini tišinu“, obeležila 15 godina rada i postojanja.

Predstavljajući rezultate rada Sigurne ženske kuće, ona je istakla da se u proteklih deceniju i po, ovoj ustanovi oko 11.000 osoba obratilo za pomoć, žene i deca koja su trpela nasilje u porodici.

Ona je dodala da je ponosna što je Novi Sad veoma rano prepoznao značaj rada na rešavanju ovih problema i što je u brojnim oblastima, kao što su rodna ravnopravnost, podsticanje ženskog preduzetništva, mere borbe za povećanje nataliteta, socijalna zaštita dece i omladine i drugo, pokazao spremnost da se hrabro i istrajno stavi na stranu najugroženiji društvenih grupa i pruži maksimalnu moguću pomoć.

- Područja na koja bi mogli da položimo pažlju u narednom periodu su osposobljavanje žena da ostanu na tržištu rada, kao i stanovanje uz podršku, nakon što žene napuste Sigurnu žensku kuću - objasnila je dr Padejski Šekerović. Ponosna sam što je Novi Sad veoma rano prepoznao značaj rada na rešavanju ovih problema i što je u brojnim oblastima, kao što su rodna ravnopravnost, podsticanje ženskog preduzetništva, mere borbe za povećanje nataliteta, socijalna zaštita dece i omladine i drugo, pokazao spremnost da se hrabro i istrajno stavi na stranu najugroženiji društvenih grupa i pruži maksimalnu moguću pomoć.

Predsednica novosadskog parlamenta MSc Jelena Marinković Radomirović, u obraćanju pristunima, istakla je da je rad na podizanju svesti šire javnosti o nekom problemu uvek dug i mukotrpan posao, ali je on, „zahvaljujući svima onima koji su na tome radili, kako u okviru profesionalnih i stručnih timova, tako i u okviru brojnih organizacija civilnog društva, postao deo naše svakodnevice i jedini pravi put ka opštem napretku našeg društva“.

- Iako samo postojanje Sigurne ženske kuće podrazumeva i postojanje ozbiljnog problema u društvu, koji je prisutan u čitavom svetu, treba reći da se stepen razvoja jednog društva meri i po tome na koji način se ono, kroz strateška i institucionalna rešenja, bori za puno ostvarivanje prava svih njegovih članova, a pre svega onih najranjivih kategorija. U našoj zemlji su prva istraživanja o rasprostranjenosti i karakteristikama nasilja nad ženama sprovodile organizacije civilnog društva. Dobijeni rezultati upućivali su na zaključak da društveni resursi u vezi sa zaštitom od porodičnog nasilja nisu bili dovoljno razvijeni, ali i da su žene malo i nedovoljno koristile i one mehanizme koje su imale na raspolaganju, obeshrabrene činjenicom da se porodično nasilje toleriše - podsetila je predsednica novosadskog parlamenta.

O značaju multisektorske saradnje u zaštiti žrtava nasilja govorili su rukovoditeljka Grupe za suzbijanje maloletničke delinkvencije i nasilja u porodici PU u Novom Sadu Daliborka Vojvodić Tomović i zamenik tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu Slobodan Josimović.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije